Zoran Mikić / -foto: GP URA

Mikić: Otvorene liste najbolji model rušenja partijske države

Niko dosad nije izašao sa kompletnim predlogom kako bi taj sistem izgledao, pa ni oni koji se najglasnije zalažu za otvorene liste, navodi Sekulić (DPS) za „Dan“

Reforma izbornog zakonodavstva je jedna od najčešćih tema na političkoj sceni Crne Gore godinama unazad, a jedan od načina da se trenutni izborni sistem unaprijedi, kako bi građani direktno birali svoje predstavnike u Skupštini Crne Gore, jesu i otvorene izborne liste.

Izvršni direktor GP URA Zoran Mikić kazao je za „Dan“ da su otvorene izborne liste najbolji model da se sruši partijska država i partitokratski režim koji se gradio prethodnih 30 godina.

– To je važno, jer sistemom otvorenih izbornih lista omogućavamo veći stepen neposredne demokratije na izborima. Imaćemo mogućnost da građani na izborima neposredno biraju svoje predstavnike u parlamentu, a ne kao što je sada slučaj da organi političkih partija biraju izborne liste za izbore. Što se tiče ovog sistema, on je za Crnu Goru novost jer nikada nismo imali priliku da ga primjenjujemo, a s druge strane nosi brojne nepoznanice, jer je crnogorski izborni sistem opterećen brojnim stavkama koje treba da prate afirmativne akcije za žene i za pripadnike manjinskih naroda – navodi Mikić.

Sekulić: To ne bi bilo unapređenje sistema

Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS) Predrag Sekulić kazao je za "Dan" da ideja otvorenih lista nije nova, ali da ju je u Crnoj Gori skoro nemoguće realizovati.

– Niko dosad nije izašao sa kompletnim predlogom kako bi taj sistem izgledao, pa ni oni koji se najglasnije zalažu za otvorene liste. Idealno bi bilo da Crna Gota bude podijeljena na 81 izbornu jedinicu tako da svaka izborna jedinica ima jednak broj glasača što je u ovom trenutku nemoguće. Druga je mogućnost da bude manji broj izbornih jedinica ali da se građani opredjeljuju, pored glasanja za partiju i za pojedine kandidate sa liste, što bi tehnički predstavljalo veliki problem zbog brojanja glasova, bila bi potrebna i posebna edukacija birača. Uz to, podjela na manji broj izbornih jedinica bi obesmislila sam koncept otvorenih listi uz otvoreno pitanje koji bi bio broj izbornih jedinica i na koji nacin bi se vršila podjela – rekao je Sekulić.

Dodao je da ne misli da bi otvorene liste bile unapređenje izbornog sistema ni sa aspekta načina biranja, ni sa aspekta kvaliteta ili ekonomičnosti izbornog procesa.

– Sve su ovo razlozi zbog kojih parlamentarne partije koje rade na izbornim zakonima nijesu do sada bile spremne za ovaj eksperiment. Naravno, bilo je političkih partija koje su u načelu podržavale koncept otvorenih lista ali do sada nijesmo imali prilike da čujemo konkretan predlog kako bi taj koncept izgledao – navodi Sekulić.

Naš sagovornik dodaje da bi za Crnu Goru za početak bilo najbolje da se uvede sistem poluotvorenih izbornih lista, a da težimo da u narednom periodu dođemo do sistema otvorenih izbornih lista.

– Važno je da se naglasi da promjena izbornog zakonodavstva ne podrazumijeva istovremeno i promjenu izbornog sistema. U promjeni izbornog zakonodavstva, ono što Crna Gora pokušava poslednjih sedam osam godina da sprovede jeste dopuna i nadogradnja aktuelnog izbornog zakonodavstva. Da bismo uveli sistem otvorenih izbornih lista mi moramo da promijenimo izborni sistem, tako da je veliki posao pred predstavnicima političkih subjekata, kojim će ako se usaglasi trebati dosta vremena da se pronađe najbolji model i da se pronađe mehanizam kako da se sistem otvorenih izbornih lista sprovede. Što se tiče nas iz GP URA, mi se već godinama unazad zalažemo da se taj sistem uvede i bilo bi najbolje da se on sprovede prvo na lokalnim izborima, a tek nakon toga da se primijeni na državnom nivou. Veliki je posao pred nama – ističe Mikić.

Zakon o izboru odbornika i poslanika usvojen je 1998. godine i od tada do danas mijenjan je čak sedamnaest puta. I danas, 24 godine nakon usvajanja ovog zakona daleko smo od dobrog rješenja, te dobijamo konstantno preporuke OEBS-a o neophodnoj reformi zakonodavstva. Zemlje u kojima se ovaj model primjenjuje su Finska, Švedska, Belgija, Austrija, Holandija, Švajcarska, Luksemburg, a do skora Italija i Brazil. Ovaj način izbora ima za cilj da istakne preferenciju birača, odnosno eliminiše centralno stranačku dominaciju u odnosu na selekciju kandidata.

Da bi se promjena izbornog sistema stvarno postigla, neophodna je kvalifikovana (2/3) većina u parlamentu i izmjena Zakona o izboru odbornika i poslanika.