/ -Фото: Дан

Алармантно: Црногорски образовни систем у огромном заостатку за европским

Влада упозорава на недовољан квалитет образовања у Црној Гори

У нацрту Програма економских реформи за период од 2022. до 2024. године, који je Влада објавила на свом сајту, наводи се да ће према извjештаjу Свjетске банке о људском капиталу (обjављеном 2020.), диjете рођено у Црноj Гори данас бити на нивоу од 63 одсто своjе продуктивности када одрасте у односу на продуктивност коjу би као одрасла особа могло достићи.

У нацрту програма који ће Влада након усвајања упутити Европској комисији истиче се и да међу разлоге раста незапослености спадаjу недовољна усклађеност образовања и вjештина са потребама тржишта рада, високи трошови радне снаге у односу на продуктивност, високо пореско оптерећење рада, постоjање неформалне економиjе, системи социjалне и здравствене заштите.

Извршиће анализу потреба тржишта рада

У Нацрту се наводи да ће се током 2022. године извршити анализа потреба тржишта рада у циљу одређивања коjи образовни програми за одрасле ће бити финансирани и за колики броj незапослених одраслих особа.

Анализа ће, такође, указати на одређене програме коjи недостаjу да буду регионално заступљени у понуди организатора образовања одраслих.

– По припремљеноj анализи, МПНКС ће предложити и издати нове лиценце постоjећим или новим организаторима образовања одраслих, у циљу издавања допуне или нове лиценце за недостаjуће програме, нарочито за програме из ИЦТ области и учења страних jезика. Током ове године, по завршеноj анализи и поступцима издавања лиценце организаторима за недостаjуће програме, припремиће се план обука за незапослена лица за период 2023/2024.године – пише, између осталог у програму.

– На неопходност даљег унапређења система образовања и његовог усклађивања са потребама тржишта рада, указуjу броjни индикатори, попут резултата ПИСА тестирања. Наведени резултати за 2015. и 2018. указуjу да петнаестогодишњи ученик из Црне Горе, у општем знању заостаjе за своjим вршњацима у ОЕЦД земљама. Затварање школа у току пандемиjе и поремећаjи у настави представљаjу ризик продубљивања кризе учења. Према УНИЦЕФ-у су "економски раст и људски капитал нераскидиво повезани, те jе потребно више напора за улагања у образовање". Сличне су и анализе Свjетске банке коjе указуjу да мjерено индексом људског капитала, дjеца у Црноj Гори заостаjу за своjим вршњацима у земљама са наjвећим људским капиталом. То даље указуjе да jе "будућа продуктивност рада у ризику" у Црноj Гори. Иако jе Црна Гора напредовала у последњем извjештаjу Свjетске банке о људском капиталу (обjављеном 2020. године), диjете рођено у Црноj Гори данас биће на нивоу од 63 одсто своjе продуктивности када одрасте у односу на продуктивност коjу би као одрасла особа могло достићи, када би током одрастања уживало комплетно образовање и пуну здравствену заштиту. Дакле, образовни систем Црне Горе треба да обезбиjеди jачање вjештина дjеце и младих, коjе су релевантне за тренутне и будуће потребе привреде, односно њихово запослење по одрастању у иновативним и продуктивним предузећима широм свиjета – истичу у нацрту програма.

У програму се наводи да су конкретниjе препреке за већу инклузивност образовања и вjештина недовољна укљученост дjеце у предшколско образовање, недовољан квалитет основног образовања да одговори потребама међународног тржишта рада, неопходност унапређења квалитета стручног образовања и транзициjе са средњег ка универзитетском образовању итд.

– Додатно, постоjи нужност усклађивања наставних програма, затим jачања улоге дигиталног образовања као карактеристике савременог образовања, обезбиjеђености компjутерске опреме за ученике, што су све питања чиjим рjешавањем се доприноси елиминсању препрека повећању конкурентности економиjе на дуги рок. Ковид-19 криза jе показала и слабости у здравственом систему, те неопходност jачања његове отпорности на будуће шокове. Више jе препрека на путу за достизање наведеног, попут недовољно инвестициjа у припреме за одговор на здравствене кризе, неодрживост постоjећег система финансирања здравства, недовољне инвестициjе у примарну здравствену заштиту, велика потрошња љекова, застарjели и недовољно увезани информациони системи итд – пише у нацрту програма.