У анкети портала „Дана“ „Нарушени природни ток Цијевне, пријети јој загађење“ учествовало је 89 грађана и сви сматрају да је крајњи рок да се заустави девастација ријеке. Корито ријеке је нападнуто депонијама, на једној од њих има на хиљаде гума, објекти се граде тик до воде, а како у овом дијелу нема канализационе мреже нити адекватног тремана отпадних вода оне се тако непрерађене сливају у ријеку. Шљунак је неконтролисано вађен све до недавно, посебно од Тргаје ка Селишту па је водоток значајно промијењен.
Азра Вуковић, директорица НВО Грин хоум, каже да подручје кањона риjеке Циjевне представља jедну од изузетних природних вриjедности са великом броjу ендемичних и реликтних врста и изузетним богатством биодивверзитета.
– Проглашена jе спомеником природе jош 2017. године. Међутим, иако jе природно добро постоjе броjни пробеми на овом подручjу попут- експлоатациjе шљунка и пиjеска, комуналних отпадних вода, депоновања отпада, непостоjања План управљања коjи би дефинисао мjере заштите и унапређења овог подручjа. Са друге стране, имаjући у виду да jе прекогранична риjека, не смиjу се занемарити и прекогранични утицаjи коjи постоjе попут планиране градње мХЕ на албанскоj страни риjеке. Као инициjатори заштите риjеке Циjевне, мишљења смо да jе неопходно системски кренути у суштинску заштиту овог подручjа уз укључивање локалне заjеднице. Такође, заштићена подручjа имаjу своjу сврху и не смиjе се дозволити да постоjе само на папиру, а да изостаjе суштинаска заштита – казала је Вуковић.
Које су опасности које пријете Цијевни два грађанина сматрају да је неконтролисано вађење шљунка, 33 нестанак биодиверзитета, 24 смањена количина воде, а 29 загађење ријеке. Црне еколошке тачке 50 грађана је препознало у кањону Цијевне, а само два не препознају. Као црне тачке навели су потез од Тргаје ка Селишту, Цијевна Затријебачка, дио код једног ресторана, Нијагарини водопади, дио од моста у Диноши до Лемаје, Цијевна са албанске стране...
Грађани су навели да са албанске стране Цијевна тече кроз цијеви, као и да је уништен биодиверзитет и смањена количина воде у кањону. Примијетили су и смеће које ријека избаци кад надође, а указали су и на то да више не постоји биљна врста дебељача чему је допринијела изградња пута. Навели су и да се у Цијевну изливају фекалије од локала који су уз корито, а проблем је и дивља градња, као и градња без процјене на еко систем, неорганизовано одлагање отпада, недостатак канализације у насељима, али и дробилично постројење, неријешено управљање отпадом од стране локалног сервиса, нелегалне концесије, градња објеката без контроле, као и хидроелектране у Албанији, експлоатација шљунка у Албанији и Црној Гори, те губитак стеноендемске врсте и природних станишта. Велики број грађана сложио се са тим да је немарност надлежних највећи проблем, али и лоша култура грађана, вађење шљунка, преграђено корито, испуштање отпадних вода, остаци грађевинског материјала приликом реконстуркције пута.
Седам грађана је подијелило искуство о проблемима са којима се суочавају у овом случају, док њих 66 то није урадило.
Новинари „Дана“ настављају да се баве проблемом девастације Цијевне. Између осталог, очекујемо и став локалне самоуправе по овом питању.
*Текст je настао кроз пројекат „Црном Гором - Përgjatë Malit të Zi“ у оквиру програма „Media for All“, који финансира Влада Велике Британиjе, а спроводи Британски савјет са партнерским организацијама BIRN, INTRAC и Thomson fondaciјom, који подржава медије на Западном Балкану. Прикупљени садржаj и изнесени ставови представљаjу изричиту одговорност аутора.
