Све институције система треба да дају максимум како би ресоцијализација особа које су осуђиване била успјешна, а и грађани треба да пруже подршку како би се они који су изашла из затвора осјетили равноправним члановима друштва. То је оцијенио представник Центра за социјални рад у Подгорици, Драган Тепавчевић, наводећи да је сарадња са УИКС-ом веома добра, дефинисана и регулисана законским одредбама.
- Наша сарадња се прије свега огледа у обавјештавању Центра за социјални рад када лице дође на издржавање казне затвора, односно када се отпушта. Такође, Центар за социјални рад у неким ситуацијама пише мишљење о контактирању малољетне дјеце уколико се један или оба родитеља налазе у истражном затвору- рекао је Тепавчевић за ПР Центар.
Помоћ и подршка се, како је казао, углавном односи на чланове породице лица које се налази на издржавању казне затвора и на остваривање права и услуга из области социјалне и дјечје заштите уколико су испуњени услови.
-У неким изузетним ситуацијама постоји могућност да непосредно или посредно пружамо помоћ и подршку лицима која се налазе на издржавању казне затвора. Не постоје сервиси који су искључиво намијењени за лица која су се налазила на издржавању казне затвора, већ се ти сервиси користе за све угрожене категорије, односно за све оне којима је потребна помоћ и подрша Центра за социјални рад- казао је Тепавчевић.
Прије свега се, како је објаснио, са корисником се ради процјена, план услуга, дефинишу се области живота у којима је потребно додатно радити како би се превазишли проблеми.
- Код неких корисника се одмах примијети напредак, за неке то није довољно. Много зависи од одругих околности, од саме личности, подршке породице, од тога колико је корисник заиста посвећен плану који смо заједно дефинисали. Имамо примјере оних који су успјели, али и оне који су повратници, који су се вратили старим навикама- појаснио је Тепавчевић.
Они који су били на издржавању казне затвора Центру за социјални рад најчешће се јављају јер им је тешко да се социјализују и да се привикну на нове услове живота.
- Јављају се и због обезбјеђивања новчане помоћи, стамбених услова, здравствене заштите- навео је Тепавчевић.
Да би ресоцијализација особа које су осуђиване била успјешна, неопходно је, како сматра, да све институције система дају максимум.
- Помјерили смо се да почетне тачке, али простора за унапређење сарадње има. Потребно је времена и енергије да дођемо до тога да би се лица која су изашла из затвора осјетила равноправним грађанима друштва- рекао је Тепавчевић.
Особи која изађе из затвора потребна је подршка, а ако наиђе на одбијање постоји ризик да се врати старим навикама.
- Имали смо и ситуације да су неки провели много година у затвору, нису били припремљени за излазак, нису могли да се снађу и одмах су пожељели да се врате у затвор- рекао је Тепавчевић.