Министарство здравља, слиједећи препоруке међународних институција, у сарадњи са здравственим институцијама, прије свега Институтом за јавно здравље, ради и радиће на едукацији опште популације о штетности неправилног коришћења антибиотика, увођењу мониторинга над резистенцијом бактерија на антибиотике у болницама, изради и спровођењу протокола за лијечење антибиотицима, као и на досљедном спровођењу законских прописа, саопштила је државна секретарка у Министарству здравља Анка Вукићевић.
Она је нагласила да је отпорност бактерија на антибиотике глобални здравствени проблем, који представља велику пријетњу човјечанству.
- Пандемија КОВИД -19, поред свих других недаћа, довела је и до повећане употребе антибиотика. Циљ данашњег састанка јесте да нагласи важност правилне употребе антибиотика и у овим ванредним условима које је креирала КОВИД-19 пандемија“, упозорила је државна секретарка.
Посљедњи подаци, са којима располаже Институт за љекове и медицинска средства, према њеним ријечима, показују да је у 2020. години потрошња антибиотика у Црној Гори порасла за 2,5% у односу на 2019. годину. Подаци из претходних година о потрошњи антибиотика, су указивали да је Црна Гора била на самом врху по потрошњи антибиотика, када се упореди са земљама ЕУ. Потрошња ових љекова у Црној Гори је била већа за 30% до 2020. године, у односу на просјечну потрошњу антибиотика у земљама ЕУ, док је у 2020. години потрошња антибиотика у Црној Гори била већа за 45% у односу на просјечну потрошњу антибиотика у земљама ЕУ.
- Цијели свијет удружује напоре да се овај проблем стави под контролу. У том циљу се прикупљају подаци, који су основ за планирање и спровођење активности на сузбијању резистенције бактерија на антибиотике. Код неких бактерија евидентна је појава отпорности на више антибиотика истовремено. У новије вријеме посебно је забрињавајућа резистенција бактерија на антибиотике који су задња линија одбране од инфекција- казала је Анка Вукићевић, наглашавајучи да су пацијенти са инфекцијама изазваним бактеријама резистентним на антибиотике свакодневна појава у болницама широм Европе, па и код нас. Такве инфекције су повезане са продуженим и повећаним оболијевањем и повећаном смртношћу као и повећаним трошковима лијечења.
Директор Института за јавно здравље Игор Галић рекао је да колико је ситуација озбиља показује чињеница да је Свјетска здравствена организација прогласила отпорност на антимикробне љекове за глобални јавноздравствени проблем.
- Стручњаци сматрају да је резистенција на антимикробне љекове једнака пријетња човјечанству колико и климатске промјене. Ова два проблема имају неке заједничке карактеристике: оба проблема су глобална, не познају границе, потенцирана су људском активношћу и оба предстваљају „апокалиптичну“ претњу. Ако останемо без антибиотика остаћемо без модерне медицине, јер хирургија, онкологија, трансплантација и разне друге гране медицине без антибиотика су незамисливе- упозорио је Галић.
