Piše: Milan Ružić
Odavno se vodi polemika oko toga koliko je zaista korisna vještačka inteligencija (u daljem tekstu VI) i koliki je njen kreativni potencijal, a mnogi su se brinuli i za onu drugu stranu koja se tiče toga koliko će miliona ljudi izgubiti posao pod naletom ChatGPT-a (u daljem tekstu GPT). Svi su imali svoje pretpostavke dok se u meni nakon jednog skandala u Americi, kada je poništen literarni konkurs jer je od preko 70.000 pristiglih rukopisa potvrđeno da je preko 68.500 bilo sačinjeno uz pomoć VI, rodilo pitanje do kada će određeni softveri moći da utvrde šta je kreirano od strane VI, a šta ne.
Međutim, još od pojave Gugla, a kasnije i pametnih telefona, čovječanstvo je nešto što je trebalo da koristi kao štaku, pomoćno sredstvo koje će mu olakšati život, unaprijedilo u invalidska kolica bez kojih život više nije moguć. I sam internet, oduvijek je razmišljao pisac ovih redova, napravljen je da zbuni čovjeka, pored toga što će od njega napraviti manje pokretno biće, samom neaktivnošću sklono raznim oboljenjima i deformitetima (od čega bi profitirale razne grane od farmacije pa nadalje), a zbuniće ga tako što mu nudi preko milion ili milijardu potvrda za svaku glupost koju ukuca poput ravne Zemlje, nepostojanja dinosaurusa, informacija o pojedinim ljudima i tome slično
Elem, kada imate pametni telefon, ne samo da ne znate više brojeve telefona napamet, već se korišćenje mozga smanjuje za nevjerovatnih 2-3 odsto, što rezultira ne samo manjkom memorije, već se smanjenom moždanom aktivnošću, tvrde naučnici, smanjuje svaka sposobnost koja zavisi od mozga ‒ od motorike do spremnosti imunog sistema na odbranu od spoljašnjih opasnosti u vidu virusa i bakterija.
Ali sve je ovo nešto što smo uopšteno mogli da pretpostavimo, s tim što smo sve vrijeme postavljali pogrešno pitanje o radnim mjestima i potencijalu VI da obavlja ljudske poslove. Ono što se nismo pitali, a ovih dana se to pitao glasoviti MIT (Massachusetts Institute of Technology), jeste uticaj VI, tačnije GPT-a, na ljudski mozak. Rezultati su i više nego zastrašujući.
Nakon četvoromjesečnog ispitivanja korisnika GPT-a skeniranjem mozga, zaključak je da VI, naravno, čini ljude produktivnijima, ali tiho uništava naše kognitivne sposobnosti. Jedan od najbanalnijih prim,era jeste i taj da 83 odsto korisnika GPT-a prilikom testiranja nisu mogli da se sjete šta su napisali samo nekoliko minuta nakon ispisivanja nekoliko redova rukom.
Skeniranje mozga korisnika GPT-a i ostalih alata vještačke inteligencije pokazalo je da su neuronske veze spale sa 79 na samo 42, a to pokazuje gubitak moždane povezanosti za zastrašujućih 47 odsto. Da u rezervoar vašeg automobila odjednom staje samo polovina, a lampica signalizira da je pun, vi biste se obratili auto-mehaničaru, ali kada se ovo dogodi vašem mozgu, vi to ne registrujete, a ako nešto i primijetite, onda to ignorišete, jer nema potrebe da se "opterećujete".
Kada su naučnici koji su sproveli ovo istraživanje zamolili korisnike GPT-a da nešto napišu bez pomoći vještačke inteligencije, njihovo pisanje je bilo daleko lošije, čak i gramatički problematičnije, od svih ostalih uporednih subjekata koji nikada nisu koristili VI. Dakle, korisnici GPT-a nisu samo lijeni i zavisni od VI, već je na djelu jako precizna ilustracija kognitivne atrofije. Nešto poput atrofiranog mišića koji je zaboravio svoju ulogu.
MIT je uradio EEG skeniranje mozga na 54 učesnika prateći alfa-talase za kreativnost, beta-talase za aktivno razmišljanje i ukupnu neuronsku povezanost. Zaključak je da je kod korisnika GPT-a na djelu mjerljivo oštećenje mozga direktno povezano sa pretjeranom upotrebom VI i da ovo nije nikakva teorija ili mišljenje, već naučno dokazana stvar. Skeneri mozga pokazali su užasavajući pad alfa i beta-talasa.
Na djelu je paradoks produktivnosti, već dugo proganjana kovanica o kojoj se ne govori, a ona u suštini znači da GPT zaista pomaže da se zadaci obave 60 odsto brže, ali smanjuju kognitivno opterećenje za 32 odsto. Drugim riječima, dugoročna moždana snaga mijenja se za brzinu.
MIT je naučno utvrdio da svaki put kada neko koristi vještačku inteligenciju kao prečicu, ta osoba nagomilava kamatu u obliku izgubljenih misaonih vještina, i baš kao kod finansijskog duga, trošak se vremenom akumulira. Istraživači sa MIT-a ovo nazivaju "kognitivnim dugom".
Sve u svemu, izgleda da smo ponovo žrtve tehnološke prevare, i to ne ni prvi ni poslednji put, ali ono što zabrinjava jeste što smo ponovo to isto svojom voljom.
U Srbiji, praktično, osim nekoliko ljudi koji nas konstantno upozoravaju na sve i promišljaju o stvarima, i ne postoji nikakva druga inteligencija do vještačka. Višedecenijski naučni rad i društvenu odgovornost srpski intelektualci su zamijenili za brzu selebritizaciju, a njihovi gledaoci više i ne razlikuju naučnika ili stvaraoca od čoveka koji ima samo riječi i veću minutažu kod Marića. Postalo je mnogo prestižnije izdati nauku i državu za minut pred kamerama ili 200 eura za kolumne u čitanom mediju. Kako vještačka, tako i srpska pseudointeligencija profitira dok narod, korisnik ideja svojih onlajn idola, čeka na njen sledeći potez sa iluzijom da će taj potez donijeti nekakav boljitak ili barem veću produktivnost.
(Tekst je objavljen na portalu iskra.co)
