Piše: Aleksa Nikolić

Za­što sam oda­brao baš ovaj tre­nu­tak? Za­to što se ubr­za­nim ko­ra­kom pri­bli­ža­va "jed­na noć u de­cem­bru (Ke­mal Mon­te­no)", u ko­joj će se obilje­ži­ti tri­de­set go­di­na od osni­va­nja BiH.

Za­što on­da još je­dan tekst o "dr­žav­noj" imo­vi­ni? Za­to što je opet ovo pi­ta­nje do­spje­lo u ži­žu bo­san­sko­her­ce­go­vač­ke jav­no­sti, na­kon što je če­tvo­ro po­sla­ni­ka iz Fe­de­ra­ci­je BiH pod­nije­lo "no­vi" pred­log za­ko­na o dr­žav­noj imo­vi­ni. Za­ko­na, ko­ji je, na­rav­no, ne­u­sta­van i su­pro­tan Dej­ton­skom mi­rov­nom spo­ra­zu­mu.

-Политика

Či­ta­o­ci­ma sam već jed­nom na stra­ni­ca­ma ovog li­sta, u tek­stu "'Dr­žav­na imo­vi­na' ne­ma upo­ri­šte u Dej­to­nu", uka­zao na ne­u­stav­nost te po­ma­lo ro­go­bat­ne sin­tag­me "dr­žav­na imo­vi­na". Ustav BiH u Čla­nu 3 de­talj­no i tak­sa­tiv­no na­vo­di nad­le­žno­sti BiH, ali i na­po­mi­nje da sve osta­le pri­pa­da­ju en­ti­te­ti­ma – Re­pu­bli­ci Srp­skoj i Fe­de­ra­ci­ji BiH. Iz­u­ze­tak je, na­rav­no, uko­li­ko po­sto­ji sa­gla­snost oba en­ti­te­ta. Ta­da Ustav do­zvo­lja­va da se en­ti­tet­ske nad­le­žno­sti ustu­pe BiH. Što se u ovom slu­ča­ju ni­je de­si­lo.

Za­što je on­da va­žno in­si­sti­ra­ti još jed­nom na ovom pi­ta­nju. Za­to što bi ova­kav za­kon bio još je­dan "atak" na ustav­nost i dr­žav­nost Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, bu­du­ći da bi ne­gi­rao njen naj­vi­ši prav­ni akt. To, na­rav­no, ne bi bi­lo pr­vi put, čak ni ove go­di­ne – ali o to­me ne­ki dru­gi put. Pi­ta­nje imo­vi­ne se Dej­ton­skim spo­ra­zu­mom i nje­go­vim naj­va­žni­jim či­ni­o­cem, Anek­som IV, po­zna­ti­jim pod na­zi­vom Ustav BiH, na­la­zi u nad­le­žno­sti en­ti­te­ta. To je jed­no­stav­no ta­ko. I va­žno je da ta­ko i osta­ne, jer se na taj na­čin ču­va dej­ton­ski, kon­so­ci­ja­tiv­ni ka­rak­ter Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Imo­vi­na ko­ja pri­pa­da en­ti­te­ti­ma ne pred­sta­vlja put u se­ce­si­ju, ot­ce­plje­nje ili raz­dru­ži­va­nje Re­pu­bli­ke Srp­ske od Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, u za­vi­sno­sti od to­ga ka­ko tu­ma­či­mo dr­žav­no ure­đe­nje BiH – već pot­pu­no su­prot­no. Ona je ga­rant nje­nog op­stan­ka kroz po­što­va­nje ustav­nih od­re­da­ba Dej­ton­skog usta­va BiH.

Jer, uko­li­ko bi se ovaj za­kon na­sil­no usvo­jio – a zna­mo da je ta­ko ne­što mo­gu­će sa­mo kroz dje­lo­va­nje tzv. vi­so­kog pred­stav­ni­ka, po­što za­ko­no­dav­ni or­gan za ta­kvo ne­što ne­ma do­volj­no gla­so­va – on­da bi­smo po­no­vo na "sce­ni" ima­li ne­u­stav­no i ne­prav­no sta­nje u BiH. Do­dao bih i ne­de­mo­krat­sko, jer je po­dje­la vla­sti u osno­vi mo­der­nih de­mo­kra­ti­ja. A de­mo­kra­ti­je ni po­dje­le vla­sti ne­ma uko­li­ko ne­ko ko mi­sli da je ne­što, a to ne­što za­pra­vo ni­je, po­sje­du­je sve tri gra­ne vla­sti – i usta­vo­tvor­nu, pri­de.

Pri­tom, sje­ti­mo se da u ne­u­stav­nom i ne­prav­nom sta­nju vi­še ni­šta ni­je va­žno. Naj­bo­lji pri­mjer za to je ras­pad Ju­go­sla­vi­je. Ko je ta­da gle­dao ka­ko je u Usta­vu upi­sa­na "dr­žav­na" imo­vi­na? Dru­gim rije­či­ma, "da li je iko pi­tao dr­ža­ve na­sta­le na­kon di­so­lu­ci­je SFRJ šta se od ne­kret­ni­na na nje­noj te­ri­to­ri­ji vo­di na njih, a šta na SFRJ (Ne­dim Ho­gić)?"

Sto­ga, dr­ži­mo se Usta­va, jer je je­di­no on skro­jen po mje­ri svih u BiH. U su­prot­nom, za­hva­ti­će nas no­vi vi­hor ne­u­stav­no­sti s ko zna ka­kvim po­sle­di­ca­ma. Jer zna­mo da se u Bo­sni svi ku­nu u isti­nu, a sva­ko ima svo­ju.

politika.rs

(Autor je asi­stent na Prav­nom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du)

Mišljenja objavljena u tekstovima autora nisu nužno i stavovi redakcije „Dana"