Piše: Ivan Jovanović
Preživјeli smo globalni smrtonosni virus (mnogi od nas, nažalost, nisu ni to), pa nas je sačekao prvi evropski rat posle našeg malog, lokalnog, devedesetih godina prošlog viјeka. A sada nas očekuje bliskoistočni, sa jakom tendencijom da postane svјetski rat koji je, nakon naših jugoslovenskih užasa, podsјetio na mržnju, užase, pokolje i prljavu definiciju rata, a on je, po jednom od najpoznatijih "gospodara" istog Sun Cea, zasnovan na obmani.
No pustimo se globalnih i kolektivnih kretanja koja nas, i ovako i onako, pogađaju u pretјeranoj mјeri. Gdјe je tu pozicija individue i njeno mјesto? Poziciju, vјerovatno, možemo lako utvrditi i ona zavisi od XYZ različitih okolnosti, ali koje je mјesto na kome se, lično, imenom i prezimenom, karakterom i svim njegovim iteracijama možemo osјetiti sigurno?
Da li je to mјesto okupljanja porodice, prijatelja, omiljenog grada, životnog prostora? Ili mislimo da je i naše "sigurno mјesto" stabilna i mirnodopska zajednica u kojoj se gledaju svoja posla, živi uobičajen život bez pretјeranog interesovanja za druge i prećutkuje sve što može ugroziti taj i takav ušuškani i (tobož) siguran život, površan i jednostavan u svojoj ispraznosti. Ali nezainteresovanim je najlakše manipulisati što politički gospodari života (često i smrti) rade svuda. Znamo to i sami kada izađemo na ulicu, upalimo televizijski kanal ili otvorimo stranice štampe.
Tačan odgovor (ako tako nešto uopšte i postoji) na svako od ovih pitanja može, automatski, biti i recept za sigurniji i srećniji život. Ali i svi ti odgovori, zajedno, ne daju konačnu definiciju niti rešavaju jednačinu – da li nam je svima neophodno "sigurno mјesto".
Stoga, sigurno mјesto jeste ono što sami izaberete – nekome je to prijatelj kome se možete, iskreno i bez zadrške, povјeriti, nekome porodica koja će vas podržati ma šta radili i prekoriti ako vidi da ste na pogrešnom putu, nekom sigurna škola gdјe se profesori i učenici uzajamno poštuju, a nekome voljeni i brižni partner koji vas, bezrazložno i sa debelim razlogom, svako jutro pita "Kako si danas?" A i vi njega. A nekome sloboda, volja i drskost da javno, bez zadrške, kaže svoje mišljenje. I bori se protiv manipulacije. Time, i protiv "gospodara rata", vlastodržaca, ali i onih, ušuškanih, u svojim sigurnim mјestima ćutnje i nezainteresovanosti za bilo šta izvan opsega sopstvenosti.
U konačnici, sigurno mјesto je individualni izbor svakog od nas, nevezan za moju ili bilo čiju tlapnju, teoriju, predložena ili nametnuta rјešenja. Ipak, nekada je priјeko potrebno dići glas, pogledati kako je drugome – ne samo u ulici već u drugoj zemlji, imati stav koji ćemo glasno i nedvosmisleno reći. Možda će srušiti naše sigurno mјesto. A, možda, ojačati mu temelje.
novimagazin.rs
Mišljenja objavljena u tekstovima autora nisu nužno i stavovi redakcije „Dana”
