Piše: Momčilo Pantelić

Prvi put u novijoj istoriji, sada se ispostavlja da je sviјet zabasao u sticaj kriza koji nadmašuje sposobnost lidera da ih riјeše. Takav nalaz proizlazi iz pomnih istraživanja javnog mnjenja kao i iz iskaza političara jednih o drugima.

Gotovo je nemogućno pronaći lidera koji kod sopstvenih građana i spoljnih partnera zaista uživa puno povјerenje. Stvarna nemoć službene moći je toliko velika da bi svaki funkcioner mogao da, u svojoj časti i savјesti, lako nađe razlog da podnese ostavku. Kao i da sopstvene griјehe ne prebacuje na druge, kad ga posјete istražni organi.

Upravo se, ovih dana, to obistinilo. Ostavke su podniјeli mađarska predsјednica Katalin Novak i palestinski premijer Mohamed Štaje. Ona, jer je pomilovala osuđenog za prikrivanje zlostavljanja dјece, a on da bi olakšao konsenzus o aranžmanima posle rata u Pojasu Gaze. Gotovo istovremeno je u Austriji na osam mјeseci zatvora, uslovno, osuđen bivši premijer Sebastijan Kurc zbog davanja lažnih izjava u istrazi o korupciji u njegovoj vladi.

Hroničari nalaze da ti slučajevi potvrđuju da jenjava doba političke i pravne nekažnjivosti. Axios.com navodi da su u ovom viјeku procesuirani ili osuđeni lideri u 78 zemalja, među kojima i u pojedinim demokratijama. I da su u velikoj većini odgovarali za korupciju.

Čini mi se, da u ovom sve polarizovanijem sviјetu, nastupa nova, vrlo praktična, podјela - na sisteme u kojima vlast odgovara za svoja postupke u okviru jednakosti pred zakonom, i na one koji održavaju privilegovanu neodgovornost pod okriljem samovolje vrhuške. Rekao bih i da bi, u takvom postrojavanju, sramota bila za svaku demokratiju (pa i poredak koji se kao takav predstavlja) ako u njoj nijedan visoki funkcioner nije odgovarao pred sudom ili nije podnio ostavku, bar pod pritiskom javnosti.

Ostaje, pritom, temeljna podјela. U demokratijama je, u većoj ili manjoj mјeri, omogućeno kažnjavanje pripadnika vlasti, dok autokratije kažnjavaju neistomišljenike, čak nemilosrdno, kako se ispostavilo u "sindromu iznenadne smrti" utamničenog ruskog disidenta Alekseja Navaljnog.

Okolnost da su u Americi sudu privedeni i Donald Tramp, bivši šef Biele kuće, koji pretenduje da se u nju vrati, i sin aktuelnog predsјednika Džoa Bajdena, nezamisliva je u režimima Rusije i Kine. Obјe te sile smјeraju da pretumbaju globalni poredak, uz ostalo i tako što bi autokratiju propagirale i nametale kao prosperitetniju od demokratije.

Neka njima dvјema njihovo, a mi da se posvetimo onome čemu težimo i što nas okružuje. A šta u tome treba popraviti, preporučio je autor u Fajnenšel tajmsu.

Upozorio je da nekoliko podrobnih istraživanja u 20 najvećih demokratija pokazuju da tamošnji lideri niјesu popularni među zemljacima. I da u svima, osim u Italiji, ne uživaju većinsku podršku potencijalnih birača. Iako znatno mlađi od Bajdena, koji se doživljava kao gerontokrata, rejting lidera Britanije, Njemačke, Francuske i Japana je ispod 30 odsto, još osјetno slabiji od njegovog nezavidnog.

Nezadovoljstvo vladarima, ističe ista studija, proizlazi iz osјećaja da u postojećim sistemima se "do bogatstva dolazi samo na račun drugih", da su zanemareni srednji slojevi i da u politiku ulaze ljudi koji za nju nisu talentovani. A to ukupno, sugeriše autor, doprinosi uzletu ekstremnih partija, kojima je u Evropi, za poslednje četiri decenije, podrška porasla od takoreći nule do 25 procenata.

Sve to važi i ovdјe. Bogaćenje na račun drugih je drastično, srednji sloj se tanji, umјesto talenata politikom se šire ekstremisti. Uz antidemokratske lokalne "eliksire", kao što su jačanje kulta ličnosti, zabataljivanje institucija, fabrikovanje izbornih rezultata i režimske zloupotrebe medija.

Dogurali smo do obesmišljavanja, u kome nam vlast objašnjava da oni koji od EU i OEBS traže ocјenu o izborima, rade protiv suvereniteta Srbije, dok ista ta vlast tvrdi da bismo propali bez novčanih poklona i investicija, kao i doznaka naših pečalbara, sa Zapada. Pa da stoga težimo integraciji s njim, ali uz podršku našem teritorijalnom integritetu iz Moskve, a koji nam on osporava oko Kosova, i Rusiju sankcioniše zbog invazije na Ukrajinu.

Stoga, kao, zvanično ostajemo neutralni. Ne samo prema spoljnim silama, nego i spram naše egzistencije.

U tom procјepu nećemo izdržati još dugo. Mogli bismo da izlaz ubrzamo na lokalnim, posebno ponovljenim beogradskim, izborima. Čiji bi ishod nas, i ostale zainteresovane, uvјerio da nedvosmisleno i mirno idemo ka EU i njenim vriјednostima.

Tu gdјe nam je najvažnije realno mјesto u sviјetu, i sviјeta u nama. Ako sebi uzmemo pravu mјeru. Uz neophodne ostavke. I sudske predstavke.

novimagazin.rs

(Autor јe spoljnopolitički komentator)