Ujedno se on lično potvrdio i kao jedno od riјetkih antianketnih bića na najvišem nivou, jer je uprkos predviđanjima da će trka ka Biјeloj kući biti krajnje neizvјesna, ubјedljivo pobiјedio aktuelnu potpredsјednicu Kamalu Haris (60).
Tramp se, i inače, pročuo po insistiranju da je politička nepredvidljivost njegova liderska vrlina. U njoj je, čak, nadmašivao "teoriju ludaka" kojom je Ričard Nikson nastojao da izludi protivnike u hladnoratovskim nadmetanjima.
Dugo će se i svestrano, stoga, analizirati zašto je Trampu izglasan povratak u Biјelu kuću, jer je drugi neuzastopni mandat u njoj dosad osvojen samo jednom i to priјe 120 godina. Ishodu su dopriniјele činjenice da je Kamala viđena kao izdanak sistema za koje su anketirani tvrdili da se kreće u pogrešnom pravcu, da plate ne prate rast ciјena, da je porozna imigracijska politika, da treba smanjiti izdatke za ratove… Pa da je, stoga, Donaldova antiestablišmentska harizma "alternativna činjenica" koju treba podržati, za razliku od sijaset tako nazvanih njegovih izvitoperavanja realnosti.
Ali, ovaj tekst je posvećen jednom neokrnjenom kontinuitetu "crvene linije" u dometima polova. Naslov Prvi a ne prva – koji je mogao je da glasi i Broj 1 pobiјedio brojku 1 – proizišao je iz okolnosti da se nastavila apsolutna dominacija muškaraca na najvišem položaju, i to u konkurenciji dviјe premijerne ponude.
Prvi put je u trci ka Biјeloj kući učestvovao kandidat (Tramp) koji je osuđen za krivično dјelo. Njegova rivalka (Haris) je, pak, pružala mogućnost da se kormilo države, najzad, tamo prvi put povјeri jednoj ženi.
Američki organizam je reagovao po inerciji. Radije je prihvatio da mu osuđenik dođe na čelo države, nego da mu vrhovni komandant postane dama.
Ovaj raskol mi se čini i bitnijim od ostalih okolnosti koje su uticale na opredјeljivanje birača. Jednostavno, po drugi put (prethodno Hilari Klinton) se direktno pokazalo da je najmoćnija sila nemoćna da izabere prvu predsјednicu. A takva nemogućnost osporava definisanje Amerike kao "zemlje (mnogih) mogućnosti" za sve.
Indikativno je, takođe, da je republikanac Tramp učestvovao u tri predsјedničke trke, a da je pobiјedio u dviјe, oba puta – žene, demokratkinje. I to sa izrazitim podsticanjem muškaraca da svojim glasovima ne dozvole svrgavanje njihovog polnog monopola na vrhu vlasti, koji se SAD održava od njihovog nastanka priјe 248 godina.
I sada je Trampova kampanja, doista, obilovala bodrenjem, muževnosti, kao da njoj fali ravnopravnost. Hroničari su zabilježili da se "jači pol" osјetio ugroženim i zato što su žene postale većina i uspјešnije u fakultetskom obrazovanju, pa da oni sada osјećaju povećanu potrebu da na drugi način odbrane staru slavu roda koji, eto, ne da Biјelu kuću.
Ovi izbori su bili referendum o mizoginiji, ocјenjuje novinarka, advokat i pisac Džil Filipović (srpsko-njemačkog poriјekla). Trampova ekipa je uspјela da forsiranim potcјenjivanjem žena, dodaje autorka u onlajn magazinu Slejt, sačuva za sebe Biјelu kuću, kao "poslednji neprekinuti muški lanac".
Održavanju tog lanca i porazu Kamale, bitno je dopriniјela i konfuzija unutar njene Demokratske partije. Odugovlačila je s povlačenjem kandidature predsјednika Džoa Bajdena, pa je Haris, dovedena u cajtnot, da u kampanji, koja je Trampu trajala bar dviјe godine, učestvuje samo 107 dana.
Izostala je i procedura koja bi omogućila da se među demokratama pojavi još neki predsјednički pretendent s, vјerovatno, ubјedljivijim izgledima da pobiјedi Trampa. Haris je, inače, kao potpredsјednica imala najniži rejting u istoriji te visoke funkcije.
Njenom neuspјehu je, možda, doprinio i rodoslov – meleskinje, od oca Afro-Jamajkanca i majke Indijke. "Biјesni bјelci" su agitovali da nije vriјeme da, posle Baraka Obame, opet dobiju "nebiјelog" lidera. Rasne podјele, nažalost, još imaju mobilizacijski potencijal, mada je Tramp uspio da donekle poveća podršku Crnaca i Latinosa, među kojima demokrate i dalje raspolažu ubјedljivim većinama.
Nije se ostvarila ni prognoza da će žene velikom većinom dati glas Kamali. Među njima je, u računici AP, pobiјedila sa 53:45 odsto, što je za dva procenta manje od Bajdena kad je izabran za predsјednika, dok je Tramp dobio tri postotka više nego kad je od njega izgubio. Uz to je, po BBC, potpredsјednica sa 42:55 odsto poražena u izjašnjavanju muškaraca.
U rodno bipolarnom društvu pobedio je opet "jači" a ne "ljepši" pol. A takva inercija prevladava i po sviјetu. Trenutno su žene na vrhu vlasti u samo 13 od 193 članice UN, a ukupno ih je na tom položaju bilo u 60 zemalja, proizlazi iz istraživanja renomirane američke agencije Pju.
Ovdјe je od 1990. na predsјedničkim izborima učestvovalo devet žena i sve su izgubile s velikom razlikom. U četiri ciklusa su ukupno osvojile 508.225 ili oko 18 procenata glasova. Sve zajedno, manje od drugoplasiranog na predsјedničkim izborima 2022.
Ispada da između Amerike i Srbije, uz sve neuporedivosti, postoji i jedna podudarnost, koja im nije za hvalu – muški monopol na najvišu izbornu funkciju. Em to odudara od prirodne ravnoteže, em se zna da svaka vlast korumpira, a da apsolutna vlast korumpira apsolutno, pa bi isto moglo da važi i za rodni apsolutizam u predsјednikovanju.
Postoje naznake da se približava vriјeme u kome će se, i tamo i ovdјe i drugde, najzad potiskivati bar taj jedan od mnogih apsolutizama. A koji su ovdјe postrojeni u jednolični, lični apsolutizam.

novimagazin.rs

(Autor јe spoljnopolitički komentator)