Žan Verner Miler / Arhiva
06/07/2024 u 08:29 h
DanDan
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
Slušaj vijest
StoryEditor

Uzroci propasti makronizma

Posle ubјedljivog poraza njegove stranke na izborima za Evropski parlament od krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja, francuski predsјednik Emanuel Makron je šokirao javnost raspuštanjem Narodne skupštine i raspisivanjem vanrednih izbora.

Piše: Žan Verner Miler

Takvu odluku je obrazložio tvrdnjom da će novi izbori "raščistiti" političku situaciju u zemlji, ali većina njegovih sunarodnika ne diјeli to mišljenje.

Čak i oni koji ne strahuju da će Makronov gambit dovesti na vlast krajnju desnicu zabrinuti su zbog haosa koji može nastati. Édouard Philippe, Makronov premijer od 2017. do 2020, izjavio je da se predsјednik bespotrebno "odrekao predsјedničke većine". Najvјerovatniji ishod je podiјeljeni parlament u kom će Nacionalno okupljanje imati najviše osvojenih mјesta. Ali Makronova odluka je jasno pokazala jednu stvar: njegova strategija izgradnje snažnog centrizma u Francuskoj nije doniјela rezultate. Ostali evropski lideri treba da imaju to na umu.

Prema predanju, prvo pitanje koje je Napoleon postavljao prilikom predstavljanja novih oficira nije bilo koliko je ko talentovan, već koliko ko ima sreće. Trijumfujući na predsјedničkim izborima 2017. godine, Makron je imao mnogo sreće. Prethodni predsјednik je bio toliko nepopularan da se nije čak ni kandidovao za drugi mandat, a konzervativni kandidat koji je imao najviše izgleda eliminisan je skandalom. Makron je ugrabio trenutak da ponudi nešto što se može opisati kao drugi dolazak "trećeg puta". Kao i Toni Bler, vođa britanske Laburističke stranke koji je osvojio vlast 1997, Makron je vјerovao da je stara ideološka podјela na ljevicu i desnicu prevaziđena i da je posao centrista da jednostavno biraju one politike koje "daju najbolje rezultate".

Makron se obraćao i socijalistima i konzervativnim degolistima, računajući da će se svi razumni ljudi rado ujediniti pod zastavom umјerenog centra. Svako ko takav poziv odbije po definiciji mora biti nerazumni ekstremista. Takav pristup je izvјesno vriјeme bio privlačan, jer je Makronov naizgled sve širi centar bio omeđen Nacionalnim frontom (danas Nacionalno okupljanje) Marine Le Pen s desne i vatrenom Mélenchonovom Nepokorenom Francuskom s liјeve strane. Ali tehnokratski pristup – "ko nije s nama taj je nerazuman" – na kraju ipak nije transformisao politički pejzaž.

Krajnja desnica, krajnja ljevica, liјevi centar i desni centar i dalje su uspiјevali da osvoje u prosјeku bar petinu glasova u prvom krugu izbora. Za to vriјeme, republikanci desnog centra su gubili glasove u korist Nacionalnog okupljanja, što je stranačkog lidera Érica Ciottija prinudilo da podrži savez s krajnjom desnicom. To je važan momenat, jer snažna podrška koju je Makron dobio u drugom krugu izbora 2017. i 2022 – kada se sukobio s Le Pen – uglavnom je bila rezultat neprijateljstva biračkog tiјela prema krajnjoj desnici, a ne naraslog entuzijazma za tehnokratiju u Makronovom stilu.

Zapravo, pokazalo se da tehnokratija izaziva snažan otpor, jer populistima pruža priliku da tvrde – osnovano – da za složene probleme ne postoji samo jedno racionalno rešenje i da demokratija treba da ponudi mogućnost izbora i učešća birača, a ne da nameće rešenja za koja elite tvrde da nemaju alternativu. Makronova oholost – još 2017. je dao javnosti na znanje da želi da vlada kao "Jupiter" – sigurno nije bila od koristi. S pravom ili ne, takav stil upravljanja učinio ga je veoma nepopularnim na političkoj sceni. Takođe, nezavisno od ličnih nedostataka čovјeka koji se proglasio za kralja-filozofa, sam centristički projekat preuzimanja najboljeg od ljevice i desnice zapravo je više otuđio i jednu i drugu stranu nego što je uspio da uskladi njihove suprotstavljene agende.

Pošto je izgubio kontrolu nad Narodnom skupštinom 2022, njegova premijerka Élisabeth Borne odvažno je pokušala da sastavi ad hok većinu koja će promovisati predsјednikov program. Ali u više od 20 navrata morala je da pribјegava ustavnim prečicama da bi progurala mјere koje očigledno nisu imale podršku šire javnosti.

Osim što je bio sve autoritarniji, Makronov centrizam je počeo i da se pomјera udesno. Njegov radikalni ministar unutrašnjih poslova otišao je čak toliko daleko da je optužio Le Pen da nije dovoljno oštra prema islamistima, a Élisabeth Borne je usvojila imigracioni zakon kojim je legitimizovano sve ono što je krajnja desnica sve vriјeme govorila. Ako se neprestano pomјerate udesno, jednog trenutka ćete se naći u tački s koje više ne možete ucјenjivati birače argumentom da ste vi jedina prepreka na putu desnom ekstremizmu i konačnom padu Republike.

Neki komentatori spekulišu da Makron zapravo želi da Nacionalno okupljanje vlada do predsјedničkih izbora 2027, u uvјerenju da će tako pokazati svoju nekompetentnost i pripremiti teren za trijumfalni povratak centrista. Ali taj pseudopedagoški projekt – u kom direktor škole pokušava da pokaže učenicima da nastavnik doveden kao zamјena ne zna svoj posao – problematičan je iz više razloga.

Priјe svega, nije tačno da su svi populisti krajnje desnice nesposobni za iole složenije ideje o državnim politikama ili da su potpuni amateri kada je u pitanju državna uprava. Čak i ako se pokažu kao nesposobni, to se lako može promiјeniti. Kada je makijavelistički demohrišćanski austrijski kancelar Wolfgang Schüssel doveo u vladu krajnje desničarsku Slobodarsku stranku Jörga Haidera 2000. godine, populisti su potonuli u unutrašnje sukobe i pokazali koliko su nesposobni i korumpirani. Ali nakon što se podiјelila i oporavila, Slobodarska stranka je uspјela da pobiјedi na evropskim izborima prošlog mјeseca.

Štaviše, budući da francuski sistem dopušta "kohabitaciju" – situacija u kojoj predsјednik i premijer pripadaju suprotstavljenim strankama – vladajuća stranka koja izgleda nesposobno može jednostavno prebaciti krivicu na drugu stranu. S obzirom na široka ovlašćenja francuskog predsјednika, Makron će svakako pronaći izlaz na međunarodnoj sceni. Ali praćenje evolucije njegove stranke od "revolucije" 2017, preko "renesanse" 2022. do onoga u šta se danas pretvorila, bilo je veoma otrežnjujuće iskustvo. Makron nije uspio da svoj pokret transformiše u pravu političku stranku koja neće zavisiti od harizmatičnog lidera. Pošto je harizma potrošena, perspektive centra u očekivanju izbora 2027. godine ne izgledaju nimalo dobro.

Project Syndicate, preveo Đorđe Tomić

peščanik.net

(Autor je profesor političke teorije na Univerzitetu Prinston)

Mišljenja objavljena u tekstovima autora nisu nužno i stavovi redakcije „Dana”

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
16. jul 2024 12:07