Kada će se to tačno desiti zavisi od samih ljudi, ali i nekih nepredvidivih događaja, pokazala je nova studija koja se bavila uticajem otapanja lednika na rotaciju Zemljine kugle i promjenu vremena.
Sati i minuti koji diktiraju naše vrijeme određeni su Zemljinom rotacijom, piše CNN i dodaje da ona nije konstantna već se pomalo mijenja, zavisno od toga šta se događa na Zemljinoj površini i u njenom jezgru.
Ove skoro neprimetne promjene povremeno znače da satove treba podesiti na „skok za sekundu“, koji koliko god se činio sićušnim može imati veliki uticaj na kompjuterske sisteme.
Tokom godina dodate su mnoge sekunde, ali posle dugog perioda usporavanja Zemljina rotacija se sada ubrzava zbog promena u njenom jezgru. Po prvi put u istoriji mjerenja vremena moraće da se oduzme jedna sekunda.
- Skok za sekundu unazad nikada nije bio testiran, tako da su mogući problemi bez presedana - navela je Patricija Tavela, članica Dempartmana za vrijeme u Međunarodnom birou za mere Francuske, u članku koji je pratio istraživanje.
Ali kada će se ovo tačno desiti zavisi od globalnog zagrijevanja, pokazala je studija objavljena u sredu u magazinu „Nature“. Topljenje polarnog leda odlaže „skok“ za tri godine, sa predviđene 2026. na 2029. godinu, navodi se u izveštaju.
- Shvatanje toga šta će se desiti u globalnom mjerenju vremena delom zavisi od razumijevanja toga šta se dešava sa globalnim zagrijevanjem“; kazao je Dankan Egnju, profesor geofizike na Univerzitetu Kalifornije San Dijego i jedan od autora studije.
Pre 1955. godine sekunda je bila definisana kao dio vremena koji je Zemlji bio potreban da napravi krug u odnosu na zvijezde. Potom je došla era izuzetno preciznih atomskih satova, koja je omogućila mnogo stabilniji način definisanja sekunde.
Od kasnih šezdesetih godina prošlog vijeka svijet je počeo da koristi Univerzalno koordinisano vreme (UTC) kako bi uspostavio vremenske zone. UTC se oslanja na atomske satove, ali i dalje drži korak sa Zemljinom rotacijom.
Ali kako brzina rotacije nije stalna, dve skale se polako razilaze. To znači da se „skok za sekundu“ s vremena na vrijeme mora dodati kako bi se ponovo dovele u ravan.
Promene u brzini rotacije su dugo vremena zavisile od plime i oseke na dnu okeana, što je usporavalo rotaciju. Od skoro je uticaj topljenja polarnog leda, izazvanog zagrijevanjem planete usled upotrebe fosilnih goriva, postalo značajan faktor, rekao je Egnju.
Kako se led otapa u okean, tako se ta voda pomjera od polova ka ekvatoru, što dalje usporava rotacij u Zemlje oko svoje ose.
Istovremeno sa topljenjem lednika koji usporavaju kretanje naše planete, postoji još jedna faktor koji utiče na vrijeme – procesi u Zemljinom jezgru.
Zemljino tečno jezgro se okreće nezavisno od svoje kore. Ukoliko se jezgro uspori, kora se ubrzava kako bi održala zamah, rekao je profesor iz San Dijega i to je ono što se trenutno dešava.
Vrlo malo se zna šta se tačno dešava više od 3.500 kilometara ispod Zemljine površine i za sada nije poznato zašto se mijenja brzina kretanja jezgra.
To je fundamentalno nepredvidivo, kazao je profesor.
Međutim, ono što je jasno je da uprkos topljenju leda koje usporava kretanje Zemlje, njena rotacija se ubrzava. To znači da će svet uskoro morati da oduzme sekundu po prvi put u svojoj istoriji.