Најрадоснији хришћански празник, дан Христовог рођења-Божић данас прослављају Српска православна црква и цркве које поштују јулијански календар.
Према јеванђељу, Исус Христос је рођен тачно у поноћ, када се најсјајнија звијезда која се кретала од истока према западу зауставила изнад пећине крај Витлејема.
Као датум Христовог рођења, 25. децембар, уведен је у четвртом вијеку, у вријеме цара Аркадија. Тај датум се и данас поштује, с тим што се он у јулијанском календару поклапа са грегоријанским 7. јануаром, па православне цркве које поштују јулијанско вријеме тога дана славе празник рођења Исуса Христа.
На Божић хришћанске цркве славе долазак Спаситеља, који је дошао међу људе да им укаже на вриједности вјере у љубав, да их измири са Богом кога су се одрекли починивши први гријех.
У пећини у Витлејему Марија је у сламу повила новорођеног Спаситеља и поклонила му се као Богу.
- У исто вријеме, над земљом израелском појави се велика сјајна звезда која бјеше необична стога што се није кретала од истока ка западу већ се кретала према југу, а не бјеше на висини као све звијезде већ у висини птичјег лета- пише у јеванђељу.
Звијезду су четрдесет дана пратила тројица мудраца, Гашпар, Балтазар и Мелкиор. Стигавши у Јерусалим, у витлејемској пећини, над којом се зауставила звијезда, поклонили су се дјетету "као цару над царевима и даривали га златом, а потом тамјаном као Бога и смирном као првосвештеника и учитеља".
Цар Ирод је, у страху за свој престо, наредио да се у Витлејему побију сва мушка дјеца до двије године, надајући се да ће међу њима бити и новорођени Исус. Према јеванђељу, убијено је 14.000 дјеце, али је света породица пребјегла у Мисир у Египту, гдје је живјела до Иродове смрти.
На Божић у кућу први долази положајник. Његова прва дужност је да пожели срећу, здравље и напредак домаћиновом дому. Божић је увијек мрсни дан, коме је претходио четрдесетодневни божићни пост.
На свечаној божићној трпези, најважнија је чесница, погача умијешена од пшеничног брашна без квасца. У чесницу се ставља златни или сребрни новчић.
Чесница се за ручком ломи искључиво рукама, не сјече се ножем. Онај ко у свом парчету пронађе новчић, према вјеровању, имаће среће у наредној години. Обичај је да се на трпези нађе и божићна печеница.
Српска православна црква и њени верници Божић славе три дана. Они су у њеном богослужбеном календару обиљежени црвеним словом. Други дан Божића је Сабор Пресвете Богородице, који црква посвећује Богомајци у знак захвалности што је родила Спаситеља, док се трећег дана слави Свети архиђакон Стефан.
Поред Српске православне цркве, Божић 7. јануара прослављају Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти, који као свој богослужбени поштују јулијански календар.
У вези са Божићем код Срба постоје бројни, али у понечему и различити обичаји. Међутим, поздрављање на овај празник је свугдје исто:
Христос се роди! Ваистину се роди!
