Црна Гора јуче је, према подацима са сајта windeurope.org, била на врху листе европских земаља према проценту добијене енергије из вјетроелектрана. Два црногорска вјетропарка Можура и Крново, 17. априла су задовољиле 45 одсто укупних црногорских потреба за електричном енергијом.
"WindEurope" је удружење за енергију вјетра у Европи, чије чланице су национална удружења за енергију вјетра свих европских земаља. Сакодневно на сајту wиндеуропе.орг објављују се подаци о учешћу енергије из вјетра у укупној производњи електричне енергије у појединачним државама, пише портал РТЦГ.
Црна Гора тренутно у електроенергетском систему има вјетропарк Крново, инсталисане снаге 72 МW, и вјетропарк Можура, снаге 46МW. Ускоро ће им се придружити вјетропарк Гвозд, предвиђене инсталисане снаге 54 МW, док је у плану и вјетроелектрана Браићи од 100 МW.
С обзиром на повољне климатске прилике и значајне количине сунца и вјетра, јасно је да би Црна Гора у будућности инвестирањем у солар и вјетар могла беома брзо да трансформише своју електроенергетику и да релативно безболно реализује бриселски императив процеса декарбонизације.
Црна Гора је од 24. маја до 2. јуна 2019. године први пут произвела довољно енергије из обновљивих извора за задовољење свих потреба, чиме се придружила малом броју држава које се могу похвалити да су из домаћих обновљивих извора енергије произвели сву потребну енергију.
У том раздобљу, у којем је ТЕ Пљевља била ван погона, произведено је око 82 милиона KWh енергије, а потрошено око 75 милиона KWh.
Европа је инсталирала 17 GW нових капацитета вјетра у 2021. години, од чега је у земљама Европске уније инсталирано 14 GW. Четири петине укупног броја вјетроелектрана инсталирано је на копну.
Вјетар је чинио 16 одсто електричне енергије потрошене у Европској унији у 2021. години, те се укупни капацитети из вјетропаркова у Европи сада процјењују на око 235 ГW.
Холандија је земља која је изградила највише вјетропаркова, већином на мору, док је Норвешка изградила највец́и копнени вјетропарк, озбиљан прогрес су начиниле Шпанија и Француска, док је Њемачка у протеклој години најмање инвестирала још од 2010. године.
Енергија вјетра данас обично долази у два различита типа - вјетроелектране на копну и вјетроелектране на мору. Вјетроелектране на копну и на мору пружају двије опције за масовну производњу електричне енергије из вјетра, а постоје различити компромиси за обије врсте инсталација. Вјетропаркови на копну су данас најпопуларнији тип вјетропарка на свијету, али у развијеним земљама рапидно расте интересовање и за изградњу вјетроелектрана на мору.
