Гости из Украјине и Русије лани су у Црној Гори остварили 21, 3 одсто укупног броја ноћења и чинили 15,8 одсто од укупног броја туриста. За првих девет мјесеци прошле године руски држављани у нашој земљи су купили некретнине у вриједности од око 29 милиона еура, а Украјина, Русија и Бјелорусија чине најемитивнија тржишта у области наутичког туризма. Имајући све ово у виду, јасно је да ће се санкције, "затворено небо" и замрзнути банковни рачуни грађана Русије, најплатежнијих гостију, и те како негативно одразити на предстојећу туристичку сезону, па самим тим и на пуњење буџета.
Према ријечима Веселина Драгаша, предсједника Групације агенција за некретнине и власника агенције за некретнине "Форте маре" из Херцег Новог, криза у Украјини неминовно ће се одразити на продају некретнина у Црној Гори, само је питање у којој мјери, јер та врста тржишта не реагује одмах на глобалне финансијске поремећаје.
-Тренутно имамо смањену потражњу, мада не значајно. Проблем, такође, представљају и санкције уведене Русији. Најважније је споменути укидање свифта, што је веома значајно за банкарске трансакције, тако да су све купопродаје некретнина у којима су Руси купци или продавци доведене у питање због немогућности обављања плаћања - казао је Драгаш.
Додатно отежавајућу околност представља и то што руским држављанима који немају регулисан боравак у Црној Гори банке одбијају отварање рачуна, а постојеће укидају. Драгаш сматра да ће пад прилива осјетитити и државни буџет, јер се на сваку новоградњу плаћа ПДВ од 21 одсто, на продају староградње 3 одсто пореза на промет, као и порез на добит. Уколико санкције Русији направе нестабилност у привреди и проблем с готовим новцем, може се очекивати да држављани те земље продају некретнине у Црној Гори које су користили за одмор.
-Специфичност тржишта некретнина лежи у томе што вриједност расте у вријеме великих криза, јер се новац улаже како би се заштитио. У претходном периоду примјетно је значајно увећање цијена грађевинског материјала и услуга, што је довело до раста цијена градње - казао је Драгаш.
Ђорђе Станојловић, директор Туристичке организације Херцег Новог, сматра да на геополитичку ситуацију у свијету не можемо много да утичемо осим да се на најбољи начин прилагодимо.
-Озбиљна истраживања су у току како бисмо имали што већи број како авионских долазака тако и посредством туроператора и агенција из средње и западне Европе, али зашто не и из источне, јер је то једно од најјачих емитивних тржишта што се тиче Црне Горе и Херцег Новог, казао је Станојловић.
Додао је да стручна служба увелико ради истраживања емитивних тржишта, неких нових дестинација којима би Херцег Нови био један од главних избора за љетњу сезону.
