Фото: ИЈЗ
29/08/2021 u 13:40 h
ДАН порталДАН портал
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
StoryEditor

Стопа хоспитализације знатно мања него прошле године

У истом периоду ове године најмањи број хоспитализованих забиљежен је 18. јула, када су се у црногорским болницама налазиле 22 особе заражене коронавирусом

У Црној Гори је стопа хоспитализације обољелих од КОВИД19 ове године знатно мања у односу на прошлу, казао је доктор Немања Радојевић, јавља агенција МИНА.

Стопа хоспитализације представља однос броја хоспитализованих и укупног броја активних случајева инфекције коронавирусом.

Радојевић је рекао да су стопе хоспитализације ове године охрабрујуће и знатно повољније него прошле, што говори у прилог томе да су научна и стручна медицинска знања напредовала у међувремену и да је вакцинација дала резултате по питању мањег броја тешких форми болести.

-Тај податак се додатно може поткријепити чињеницом да велика већина, преко 90 одсто болничких тежих пацијената су невакцинисане особе- казао је Радојевић агенцији МИНА.

У периоду од 14. јуна до 27. августа прошле године најмањи број хоспитализованих регистрован је 14. јуна, када се на болничком лијечењу налазио један пацијент заражен коронавирусом, а највећи 3. августа, када је било хоспитализовано 200 особа.

У истом периоду ове године најмањи број хоспитализованих забиљежен је 18. јула, када су се у црногорским болницама налазиле 22 особе заражене коронавирусом, а највећи 27. августа, када је на болничком лијечењу било 270 људи.

Радојевић је објаснио да се број хоспитализованих мора посматрати у односу на број обољелих за посматрани период.

Како је навео, јасно се види да је стопа хоспитализације током прошле године знатно већа у односу на ову.

-Стопа хоспитализације 27. августа ове године износила је 3,62 одсто, док је истог дана прошле износила око 12 одсто, што говори у прилог томе да је стопе ове године четири пута мања- казао је Радојевић.

Од 14. јуна од 27. августа прошле године у Црној Гори је регистровано 4.488 случајева инфекције коронавирусом, док је у у истом периоду ове године забиљежено 12.159, односно 2,7 пута више.

У Црној Гори су од 14. јуна до 27. августа прошле године дневно просјечно регистрована 59,84 случаја коронавируса, а у истом периоду ове године просјечно 162,12.

Од 14. јуна до 27. августа прошле године у Црној Гори је урађено 33.330 тестова на коронавирус, а у истом периоду ове године 177.342, односно 5,3 пута више.

У Црној Гори је, од 14. јуна до 27. августа прошле године, од посљедица ЦОВИД инфекције преминуло 140 особа, док је у истом периоду ове умрло 111 људи.

Радојевић је казао да се упоредном анализом епидемиолошких података за период од 14. јуна до 26. августа текуће и претходне године, види да је епидемиолошка крива прошле године показивала одређену константу до прве половине јула са мање од 100 активних случајева.

Епидемиолошка крива је, како је навео, показивала благи раст до друге половине јула прошле године, са максималним бројем активних случајева 2.065, колико их је било 26. јула.

Како је рекао, ове године епидемиолошка крива показује прилично стабилних око 330 случајева до друге половине јула и експоненцијални раст на скоро 7,5 хиљада активних случајева, колико их је било 26. августа.

-Број нових случајева у другој половини сезоне из дана у дан чини се да показује благу дневну линеарну прогресију са просјечно 50-ак случајева више сваког наредног дана у односу на претходни, док подаци за претходну годину говоре у прилог прилично константном броју нових случајева из дана у дан посматрано за другу половину сезоне- казао је Радојевић.

Како је додао, наведено прати и број тестираних особа, као одраз генеирисане потребе становништва на основу симптома, односно индикација за тестирањем.

Од 14. јуна до 27. августа, у Црној Гори боравило је до 200 хиљада туриста.

Међу њима је, од када се води посебна евиденција, регистровано око 1,4 хиљаде позитивних случајева, односно 11 одсто свих регистрованих.

Радојевић сматра да осим крајње либералног приступа у овогодишњој туристичкој сезони, мањи допринос актуелној лошој епидемиолошкој ситуацији чини и већи инфективни потенцијал делта соја коронавируса.

Како је навео, са око 30 одсто комплетно ваксинисаног становништва, Црне Гора је на зачељу листе европских земаља.

-У контексту поређења са подацима од претходне године, и овакав степен вакцинације је допринио нешто мањем оболијевању и мањем броју асимптоматских случајева- рекао је Радојевић.

Он је казао да би без вакцине данашње стопе активних случајева било знатно веће, и да би ове стопе биле знатно мање да смо постигли колективни имунитет.

-Дакле, када се резимирају сви подаци и актуелне околности, главни фактори који дефинишу колективно здравље становништва и одрживост здравственог система Црне Горе су број хоспитализованих и умрлих, а не број обољелих (било новообољелих или активних случајева)- навео је Радојевић.

Он је казао да, с тим у вези, сматра да приступ епидемији сада мора бити битно другачији него претходне године.

-Максимално форсирати вакцинацију, не бавити се рутинским ПЦР тестирањем и праћењем контаката, већ тестирати само особе које имају тежу форму болести у циљу благовременог разумијевања потребе за реорганизацијом здравственог система, то јесте повећања или смањења броја ЦОВИД болесничких кревета у болницама- рекао је Радојевић.

Подаци, како је казао, јасно одсликавају утицај економско-финансијских претензија власти над здравственим потребама.

Према ријечима Радојевића, оба захтјева постављена пред властима су легитимна, како онај за очувањем здравља становништва, тако и онај који се односи на генерисање буџетских прилива.

Он је казао да није на њему, као љекару, да суди о томе да ли је направљан добар баланс у томе ове или претходне године, јер та процјена може бити искључиво у домену политичке оцјене резултата.

Радојевић је рекао да се чини да смо се током ове и претходне туристичке сезоне сусрели са два супротна екстрема.

-Као љекару и специјалисти судске медицине, на мени је да подсјетим да је аспекта конвенцијског права, Конвенције о људским правима, која је изнад свих наших закона и Устава, право на живот супериорно људско право-закључио је Радојевић.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
22. novembar 2024 20:43