Bivši radnici beranskih fabrika zatražili su od tužilaštva i drugih nadležnioh državnih organa da konačno krenu da preispituje kako je zadnjih decenija došlo do uništavanja brojnih proizvodnih pogona u Industrijskoj zoni na Rudešu. Kazali su da su fabrike na Rudešu godinama prepuštene konstantnom propadanju i pohari raznih pljačkaša, zbog čega, kako navode, neko treba da odgovara.

– Danas se na Rudešu može vidjeti kako su poslije divljačkog pohoda brojnih pljačkaša ostale samo zidine bivših fabrika. Smatram da krivce za ovako katastrofalnu situaciju treba tražiti među onima koji su poslednjih decenija upravljali Crnom Gorom. Jednostavno, određene kriminalne grupe su, pod zaštitom vladajućih struktura, uspjele da unište sve ono što su brojne generacije upornim radom godinama stvarale. Tako je biznis zona na Rudešu pretvorena u zonu sumraka, dok bivši fabrički pogoni predstavljaju spomen kosturnicu beranske privrede. Očigledno da je neko po pripremljenom scenariju namjerno htio da uništi beransku privredu. Zato, poslije svega, pozivamo tužilaštvo i druge nadležne državne organe da pred lice pravde izvedu sve one koji su kumovali ovakvom stanju – kaže Vesko Radičević, predstavnik bivših radnika.

Sličnog mišljenja je i bivši radnik Fabrike celuloze i papira Milisav Barjaktarović, koji smatra da Vlada pod hitno treba da formira komisiju za preispitivanje zakonitosti privatizacija preduzeća na Rudešu čiji je vlasnik bila država Crna Gora.

– Pogubno je da predstavnici vlasti godinama nijesu željeli da prihvate inicijativu koja se tiče preispitivanja privatizacije privrednih kolektiva. Tim prije, jer postoje opravdane sumlje da je prilikom prodaje većine preduzeća bilo nedozvoljenih radnji. Da je to tako najbolje govore napuštene i ruinirane fabrike čija imovina poslednjih godina odlazi u staro gvožđe. Zato ponovo insistirati da se formira komisija koja bi utvrdila činjenično stanje i pozvala tužilaštvo da identifikuje grobare beranske privrede – navodi Barjaktarović.

Bivši radnik Polimke Mileta Šćekić tvrdi da organizovane grupe i pojedinci i dan danas potpuno slobodno iz nekadašnjih fabrika odnose materijale, koji u sebi sadrže djelove gvožđa, bakra ili aluminijuma. Kazao je da je nedopustivo da to niko ne pokušava da spriječi.

– Svih ovih godina ostalo nam je da gledamo kako naočigled onih koji su plaćeni da čuvaju državnu imovinu sa lica zemlje nestaju naše fabrike, što je zaista poražavajuće – ogorčen je Šćekić.