Средином марта 1972. године у тадашњој Југославији појавила се вариола вера, односно први случај великих богиња који ће довести до епидемије због које је био уведен карантин, строга ограничења која су се односила на кретање, а убрзо и масовна обавезна вакцинација грађана, пише Nova. rs.
Вариола вера је прво регистрована код пацијента са Косова, а убрзо се проширила те је у наредних неколико дана имала више од 140 заражених људи. Међу главним жариштима су били Београд, Косово, Црна Гора и Нови Пазар.
Сама епидемија је трајала око два мјесеца, а грађани су се придржавали уведених епидемиолошких мера, а касније су имунизовани готово сви грађани.
Вариола вера је током тих дана епидемије била једна од централних тема југословенских медија који су тада, како тврде поједини савременици, извјештавали професионално о самој ситуацији са епидемијом великих богиња.
Наиме, медији у Југославији тада нису крили да је вариола вера присутна у земљи и да је епидемија великих богиња у току.
Једини пут да вариола вера није била присутна у медијима је било само пар дана и то у периоду од 22. до 25. маја, али без обзира на то становници главног града Југославије знали су да је у вирус већ у пријестоници.
Иначе, за разлику до данашњег коронавируса, за епидемију великих богиња се није знало да долази, која је започела мјесец дана раније на Косову, прије него што је епидемија званично регистрована.
Вариола вера пунила је ступце у многим југословенским медијима попут „Политике“ или „Експреса“, а епидемија постала је и централна тема тадашње Телевизије Београд.
Тада су на јавном сервису биле организоване и специјалне ванредне емисије, а у којима су гостовали разни стручњаци и љекари, али и представници тадашње власти, који су говорили о ситуацији са епидемијом великих богиња.
Све до средине априла, вариола вера била је тема о којој се свакодневно извјештавало на јавном сервису, а грађани су те информације које су долазиле од државе тумачили на другачији начин.
Није могао свако да се појави у телевизијским емисијама током те епидемијске године, а једино оно што се преносило у том медијском простору биле су информације које тада владајућа Комунистичка партија Југославије говорила, односно њени чланови који су чинили тадашњи државни врх.
Управо због тога држава је много лакше спроводила неке ствари, а југословенски лидер Тито није се превише мијешао у епидемију, те су борбу препустили стручњацима и љекарима. Тада су вјеровали и да ће народи у Југославији у стручњаке имати веће повјерење током епидемије.
Саме информације у медијима током вариола вере биле су често дозиране и усмјерене ка ономе што су љекари сматрали важним за борбу против великих богиња – вакцину, односно процес вакцинације, а циљ стручњака је тада био да се што више људи вакцинише у што краћем периоду.
Па су тако током тих епидемијских дана грађани имали прилике да у медијима читају и слушају гдје све могу да се вакцинишу, као и када.
Телевизија Београд је 1. маја саопштила да нема ниједног новог случаја заразе вариола вером, а средином маја је и посљедњи заражени напустио болничко лечење.
Готово цијели Београд је био вакцинисан за само десет дана, а вакцина је помогла да се ова епидемија побиједи и ова зараза искорени.
