Меморандум о сарадњи између Грађанског покрета УРА, Социјалистичке народне партије, Савеза грађана Цивис и мањинских странака представља могућност постизања консензуса мимо уских страначких приоритета и циљева, оцијенио је амбасадор Словеније у Црној Гори Грегор Прескер.
Прескер је, у интервјуу агенцији МИНА, навео да све странке које су потписале тај Меморандум стварно имају за циљ даљи напредак Црне Горе на реформском путу.
- Добро је да је отворена могућност да се Меморандуму придруже и све остале политичке странке које дјеле сличне вриједности- рекао је Прескер.
Он је истакао да политички актери, узорним дјеловањем, могу допринијети да се политичке тензије смире, као и да се грађанима покаже да се отворена питања могу превазићи и да је широка сарадња око питања у националном интересу могућа.
- Свака инициатива за превазилажење међустраначких подјела, даље поларизације друштва и постизање консензуса око политика које могу унаприједити цијелокупно стање у држави треба да буде подржана од свих политичких актера- рекао је Прескер.
Он је оцијенио да управо договори те врсте могу снажно утицати и на промјене које су потребне не само Црној Гори већ читавом региону.
- Свако признање иде оним политичким актерима који су јасно препознали да, само заједничким дјеловањем и међусобном сарадњом, могу утицати на стварање позитивног амбиента који ће доприњети рјешавању важних унутарполитичких изазова- казао је Прескер.
Он је рекао да ће се рјешавањем тих изазова постићи напредак на подручју европских интеграција. Како је истакао, широки спектар политичких актера у Црној Гори декларативно подржава европски пут и евроатлантску опредијељеност државе.
- Ипак, у суштини само један, ипак мислим, већи дио представника политичких странака стварно залаже за што бржи реформски пут који би довео до пуноправног чланства у Европској унији и креирао просперитетније друштво и привреду- рекао је Прескер.
Он је додао да међународна заједница “врло добро примијећује” који актери стварно желе свеукупан напредак Црне Горе и демократски развој црногорског друштва на западним вриједностима, које би доприњеле њеном што скоријем придружењу европској породици.
- Са друге стране, међународна заједница види који политички актери такав пут не подржавају- навео је Прескер.
Прескер је казао да се у посљедњих неколико мјесеци, а можда чак и више од године, није свједочило дијалогу између политичких странака у Црној Гори.
- Са постизањем консензуса и са конструктивним приступом, политички актери би позитивно утицали и на реформски процес Црне Горе и тиме доприњели њезином напредку на путу у ЕУ- рекао је Прескер.
Како је навео, чињеница да више од 70 одсто грађана подржава чланство Црне Горе у ЕУ, јасан је показатељ да се политичке странке у Црној Гори морају ујединити око тог циља.
Он је истакао да грађани дају јасну, недвосмислену и конкретну поруку, а политички актери који зависе од подршке грађана, би је морали препознати и уважити у пуној мјери.
- Надам се да се са Меморандумом и сличним инициативама, које су покренуте у послиједње вријеме, показује одговорност одређених политичких странака да заједно и конструктивно деблокирају одређене процесе у смјеру испуњавања свих услова из реформског пута- рекао је Прескер.
На питање колико је реално очекивање Владе да ће Црна Гора ући у ЕУ до 2025, он је одговорио да то није само очекивање црногорске владе.
- Садашња Европска комисија је, на почетку свог мандата, изјавила да је врло извјесно да би се до завршетка њеног мандата број чланица ЕУ могао повисити за барем још једану нову државу- подсјетио је Прескер.
Он је навео да то не треба бити само очекивање, већ да влада, Скупштина и све остале институције морају учинити све што је у њиховој моћи и надлежности да убрзају реформски процес и да направе конкретне помаке у испуњавању захтјева за чланство првенствено на подручју владавине права.
- У том контексту, сигурно не иде у прилог да је Црна Гора веч пола године без министра за правосуђе, Судског савјета, судија Уставног суда, изведених реформи изборног законодавства- рекао је Прескер.
Прескер је поручио да ће Црна Гора бити прва наредна чланица ЕУ, ако покаже да има способности и капацитета да сама усвоји и имплементира све критеријуме и захтјеве за пуноправно чланство.
- Тако ће бити примјер свим осталим кандидаткама и потенциалним кандидаткама за чланство, а такође ће доказати да је способна бити равноправан дио те интеграције- рекао је Прескер.
Он је подсјетио да је, у вријеме предсједавања Словеније Савјетом ЕУ, на Брду код Крања одржан Самит лидера држава Западног Балкана и држава чланица ЕУ.
