Француска жели да створи свеобухватан европски политички форум који не би био замјена за Европску унију, Савјет Европе или Организацију за европску безбједност и сарадњу (ОЕБС), али би омогућио изградњу заједнице свих европских земаља, без обзира на њихов статус у ЕУ или односе са блоком.
Идеју је први пут изнио предсједник Емануел Макрон прије мјесец дана и о њој ће се расправљати на сљедећем састанку Европског савјета 23. и 24. јуна у Бриселу.
Француска је већ послала нон-пејпер земљама ЕУ у којима је изнијета идеја о стварању "европске политичке заједнице". Занимљиво, о документу је почело да се расправља тек неколико дана прије објављивања мишљења Европске комисије о давању статуса кандидата Украјини, Молдавији и Грузији.
Очекује се да ће Комисија препоручити давање статуса кандидата Украјини, можда и Молдавији, а неизвјесно је како ће коментарисати Грузију. Иако у ЕУ кажу да су након подношења захтјева ових земаља за чланство у ЕУ "поступиле по уобичајеној постојећој процедури", јасно је да је све ишло много брже и да се радило о политичким мотивима, а мање о испуњавању стварних критеријума за чланство.
Француски нон-пејпер наводи да се очекује да ће Европски савјет, који се састаје за недјељу дана у Бриселу, одлучити о захтјеву Украјине за чланство, али и упозорава на дуготрајност процеса и предлаже да се још ове године формира "европска политичка заједница".
– Који год ниво да постигнемо на овом састанку Европског савјета, политика проширења, због захтјева за неопходним реформама за придруживање ЕУ и трајања које нужно слиједи, данас не нуди неопходан политички оквир да одговори на хитне историјске и геополитичке потребе које произилазе из рата у Украјини и политичко структурисање нашег европског континента – пише у француском листу.
Управо је ова дужина процеса послужила Француској као аргумент за предлог "европске политичке заједнице" у којој би све земље биле спремне да дијеле заједничке демократске вриједности и доприносе заједничкој безбједности, стабилности и просперитету Европе. Заједница би била отворена за све европске земље, без обзира на то да ли су чланице ЕУ и без обзира на њихове односе са ЕУ - оне који желе да буду чланови, оне који не желе или су је напустили, или су само економским споразумима повезани са ЕУ.
Земље на које се највише мисли у расправама о овом француском плану су земље Западног Балкана и Источног партнерства, али и Велика Британија која је напустила ЕУ.
Ова заједница би имала формат "благе правне структуре" са овлашћењима за доношење одлука, али уз поштовање аутономије ЕУ у доношењу одлука. Састанци у оквиру такве заједнице били би редовни, неколико пута годишње, како на нивоу шефова држава или влада, тако и на нивоу министара.
Сличну идеју изнео је и предсједник Европског савјета Шарл Мишел, који је то назвао "европска геополитичка заједница". Како је Мишел изузетно близак Макрону, очигледно је да се то односи на исту идеју, па ће ово бити једна од кључних тема Европског савјета крајем сљедеће недјеље.
Када је Макрон први пут изнео идеју о "европској политичкој заједници", пошто се показао затвореним према процесу проширења ЕУ, многи су били скептични да ће се тај политички простор претворити у "вјечиту чекаоницу" за земље које су на путу да постану чланице. Али овај нон-пејпер наводи да ће стварање ове заједнице помоћи, а не спријечити интеграцију у ЕУ за оне земље које то желе.
– Европска политичка заједница неће бити алтернатива чланству у Европској унији и неће бити замјена за процес проширења. За европске земље које желе да се придруже ЕУ, са друге стране, биће прилике да ојачају везе са државама чланицама ЕУ пре и после чланства, политички и учешће у одређеним политикама ЕУ, укључујући постепену интеграцију, гдје је то потребно, у европско унутрашње тржиште - наведено је у нон-пејперу.
