Оснивач Викиликса Џулијан Асанж изгубио је данас битку на високом суду како би спријечио америчку владу да прошири основе за своју жалбу на раније одбијање суда да дозволи његово изручење тој земљи која га тражи под оптужбама за шпијунажу и хаковање државних рачунара.

Врховни суд Велике Британије одобрио је америчким властима проширење доказног материјала за жалбени поступак на првостепену одлуку британског суда из јануара, којом је пресуђено да се не дозволи изручења Асанжа у САД због наводне шпијунаже.

Двоје судија Врховног суда сложили су се да се америчким властима одобри проширење доказног материјала за жалбу на првостепену одлуку, па се коначна пресуда очекује у октобру.

Судија Холролд рекао је да вјерује да је спорно да је доказ који је дао професор Мајкл Копелман требао имати мању тежину при доношењу првобитне одлуке.

Лондонски суд блокирао је у јануару амерички захтјев за изручење Асанжа због забринутости за његово ментално здравље.

Судија лондонског обласног суда Ванеса Баретсер образложио је тада да, иако Сједињене Државе имају основ за екстрадицију, амерички државни и правосудни систем није у стању да спријечи првог човјека Викиликса да себи одузме живот.  

Тужилаштво у САД је оптужило Асанжа по 17 тачака оптужнице и једној тачки да је злоупотријебио употребу компјутера око публикације Викиликса, у којем је објавио војне и дипломатске документе пре једне деценије.

Ове оптужбе носе потенцијалну затворску казну од 175 година затвора.

Адвокати су оптуженог Аустралијанца бранили аргументима да се понашао као новинар и позвали су се на Први амандман у којем се посебно наглашава слобода говора за објаву докумената које су разоткриле недозвољене радње америчке војске у Ираку и Авганистану.

Викиликс је објавио стотине хиљада процурелих америчких докумената о ратовима у Авганистану и Ираку, као и дипломатску повјерљиву комуникацију, 2010. и 2011. године.