Zapadnim zemljama ne odgovara konfiskacije ruske imovine, jer bi to moglo dovesti do „nepredvidivih ekonomskih posljedica“, piše britanski list Fajnenšel tajms. Kako piše kolumnista Martin Sandbu, upravo to je uzrok kašnjenja u donošenju političke odluke o konfiskaciji ruske imovine, zamrznute na Zapadu.

„Najviše brine činjenica da bi konfiskacija ruske imovine natjerala druge zemlje, koje ne pripadaju zapadnoj hemisferi, da povuku svoje rezerve sa Zapada u slučaju da jednog dana budu na meti sličnih sankcija“, navodi se u kolumni Sandbua, prenosi Politika.

On je takođe ukazao na postojeće „ozbiljne pravne prepreke“ za konfiskaciju blokirane ruske imovine: kako smatra kolumnista, takvu odluku Moskva može osporiti pred međunarodnim sudovima.

Takođe, prema pisanju Fajnenšel tajmsa, ideju o konfiskaciji ruske imovine kategorički ne podržava Evropska centralna banka.

Evropska komisija je ranije objavila postojanje zakonskih mogućnosti za konfiskaciju zamrznute imovine Ruske Federacije i njihovo prebacivanje u Ukrajinu. Ali, kako navodi Blumberg, Evropska unija je zaključila da to ne može učiniti legalno. Agencija je napisala i da je Evropska centralna banka upozorila na rizike sa kojima će se Evropa suočiti u ovom slučaju. Ukrajina je govorila o pripremi „poštenog mehanizma“ za konfiskaciju ruske imovine, vrijedne 500 milijardi dolara.

Evropski komesar za pravosuđe Didije Rejnders primijetio je 3. jula da je iznos zamrznute ruske imovine u Evropi 207 milijardi eura. Ministarstvo finansija SAD je u junu 2022. prijavilo 300 milijardi dolara zamrznute ruske imovine.

Prema podacima međunarodnog depozitara Euroklir, za prvu polovinu 2023. godine profit od ulaganja u blokiranu rusku imovinu iznosio je 1,743 milijarde eura. Ruski ministar finansija Anton Siluanov nije isključio da bi ruske vlasti mogle na isti način da reaguju, prenosi Sputnjik.

Podsjećamo i Crna Gora je, prije godinu i po zamrznula imovinu više desetina ruskih državljana i to bez odluke suda.

Ustav Crne Gore garantuje privatnu imovinu i strancima, a ona može biti zamrznuta ili eventualno oduzeta samo ako je sud dokazao da je stečena od kriminala. Zbog toga su poslanici tadašnjeg Demokratskog fronta kao i vlasnik i glavni urednik portal Biznis.me Predrag Zečević podnijeli dvije odvojene inicijative za ocjenu ustavnosti zakona na osnovu kojih su uvedene sankcije.

O tome Ustavni sud uskoro treba da se izjasni.

Advokati iz Crne Gore su upozoravali Vladu da nije isključeno da će naša država morati da plati odštetu zbog zamrzavanja imovine bez odluke suda.