У четвртак је Косово и званично упутило захтјев за учлањење у Савјет Европе, а представници тамошњих власти увјерени су да су им овог пута шансе да улазак у ово међународно тијело веће него претходних година, пише Nova.rs.
Оптмизам Приштина гради највише на чињеници да су двије трећине чланица Савјета Европе подржале косовску независност, стога и очекују да ће им поменуте земље пружити подршку кад на дневном реду буде њихово приступање.
Директор Центра за регионализам, Александар Попов, каже за дневни лист “Нова” да је чланство Косова у Савјету Европе веома реално.
-У питању је организација која самостално функционише и није дио Европске уније. Ту се на основу већине одлучује ко ће бити наредни члан, а реално је да Косово постане дио Савјета Европе- истиче он.
Напомиње да би ову причу требало посматрати кроз конекст онога што се догађа тренутно у Украјини. На питање да ли је одбијање Србије да се придружи остатку Европке уније у осуди руске агресије резултирао притисцима након којих је дошла и поменута инцијатива Приштине, Попов је одговорио потврдно, напомињући да је немогуће бити политички неутралан у оваквим међународним околностима.
-Нико нас не тјера у НАТО пакт, али ако желимо да уђемо у ЕУ, онда морамо да ускладимо спољну политику. Од Србије се тражи да се изјасни да ли је за санкције Русији, ако није, она ће бити, на неки начин, не под притиском, али заборављена од стране Европе и САД-рекао је Попов.
Подсјетимо косовске власти су у новембру 2015. године упутили захтјев за чланство у УНЕСКО (Организацији Уједињених нација за образовање, науку и културу), али нису успјели да добију неопходну већину.
Три године касније, новембра 2018. године, одбијен је и захтјев Приштине да постане члан Интерпола, јер за пријем није гласала двотрећинска већина. За чланство Косова у Интерполу гласало је тада 68 држава, 51 била је против, док је уздржано било 16.
Након поменутог гласања, тадашњи министар унутрашњих послова, Небојша Стефановић, прогласио је дипломатску побједу наше државе.
У октобру 2019. године, косовске власти су поново намјеравале да аплицирају за чланство у Интерполу, али су и прије гласања повукли захтјев за пријем. Уколико би дипоматска акција за чланство у Савјет Европе била успјешно реализована, то би, према ријечима Попова, значајно повећало шансе Косова за улазак и у Интерпол, и у Унеско.
-То би био корак даље и то би био сигнал да Косово напредује у међународним организацијама. Наравно, неће за сада моћи да постане дио УН, али на тај начин убирају поене и добијају подршку значајног броја земаља. И нама би ишло у корист да Косово постане дио Интерпола и УНСКО-а. То би значило да они морају да се придржавају правила тих организација; кроз УНЕСКО систем не би могли да својатају туђу културну баштину и морали би да се обавежу да ће чувати српске светиње, док кроз сарадњу, у оквиру Интерпола, не би могло да буде волунтаризма око неких ствари које се тичу истрага-поручује Попов.
Косово је тренутно члан Свјетске банке, Међународног монтерног фонда, Европске банке за обнову и развој, Свјетске царинске организације, ЦЕФТА, Сталног арбитражног суда, Свјетске фудбалске федерације, Европске фудбалске федерације и Олимпијског комитета.
С друге стране, званична Приштина, поред тога што чека одговор на захтјев за пријем у Савјет Европе, није члан Уједињених нација, НАТО, Европске уније, Свјетске трговинске организације, Свјетске здравствене организације, ОЕБС-А, Интерпол-а и УНЕСЦО.
