Ljiljana Šarac / privatna arhiva

Ljiljana Šarac: Pisanje za nove generacije postalo je duhovna igra

Pisac, kao i predstavnici drugih umјetnosti, ili sportisti, naučnici... ima stalnu potrebu da pomјera granice, podiže sebi ljestvicu, eksperimentiše, igra se. U tome je čar kreativnosti, kaže književnica Ljiljana Šarac, čiji se roman za dјecu "Anđeo sa jednim krilom" upravo pojavio u izdanju beogradske Lagune.

- Otuda proizilazi i moja potreba da napustim "siguran teren" istorijskih i porodičnih romana i otisnem se u avanturu pisanja svog prvog romana za dјecu, tačnije za tinejdžere. Izabrala sam temu o kojoj se nije mnogo pisalo, a koja je dugo vremena stajala preda mnom kao izazov. Napokon sam se odvažila i uobličila je u jednu snažnu, uzbudljivu, emotivnu priču koju mogu čitati i dјeca i odrasli. Moj najnoviji roman "Anđeo s jednim krilom" je naprosto životan i iskustven, pa ne poznaje ni starosne, ni žanrovske, ni granice bilo koje druge vrste. On je poziv da stavimo prst na čelo i preispitamo se koje su to vriјednosti najvažnije u životu i preporuka da se njih držimo - kazala јe književnica u intervjuu za "Dan".

• Vaš novi roman predstavlja svojevrstani iskorak u sviјet književnosti za dјecu i mlade. Ko su Vaši junaci i šta je okosnica ove knjige?

- Uvod romana ne nagovјeštava turbulencije koje će naknadno doniјeti. Glavna junakinja Ružica ide u sedmi razred. S porodicom živi u Beogradu. Jedino je diјete Žakline i Danila. Upoznajemo je na Zlatbioru gdјe je s roditeljima došla na vikend u apartman najboljeg kućnog prijatelja Vasilija. Iz njihovog druženja, zadirkivanja, razgovora, saznajemo koliko su bliski, privrženi jedni drugima. Uživamo u obilasku planine i njene okoline. Osјećamo se kao da smo tamo sa njima. I inače je ovaj roman "filmičan" sav satkan od slika. Dok čitamo, mi vidimo i glavne junake, i okolinu, i enterijere, eksterijere... Povratak u Beograd je vraćanje iz bajkolikog sviјeta u realnost. I ne samo to, povratak kući će neočekivano sve promiјeniti. Ružičin sviјet biće okrenut naglavačke i njoj će trebati mnogo snage, truda, volje i pomoći ljudi koje voli da se snađe i privikne na novonastale okolnosti. Ovo je roman o jednom naglom sazriјevanju, i pretvaranju glavne junakinje od obične dјevojčice u pravu heroinu!

• Koju simboliku nosi naslov romana "Anđeo sa jednim krilom"?

- Kod mene nikad nema laži, nema prevare. Što je u izlogu, to je i u radnji. Naslov sublimira radnju romana u jednu snažnu, slikovitu sintagmu. Sve je tu. I zaplet i rasplet. I smiјeh i suze. I radost i bol. I krah i iscјeljenje... Jednom riјečju – život. Otuda i moto na početku ovog mog romana da je on priča o iscјeljenju i iskupljenju... Za sve čitaoce, a posebno mlade, naslov je jako bitan. On je ljubav na prvi pogled, "klik"' koji pokreće da se knjiga pročita, da joj se povјerenje pokloni. U današnje vriјeme potrebno je kvalitetom, zanimljivom pričom, snažnom poukom i porukom vratiti dјecu knjizi!

Дом ниjе адреса на коjоj се живи

Anđeo s jednim krilom je snažan, emotivan roman koji i nakon sklapanja korica tјera da još dugo razmišljate o njemu.

"Priča o Ružici i njenom sviјetu data je kroz pažljivo vođene događaje koji su samo okvir za ono što je srž ovoga romana, a to su emocije koje će vas potresti iz temelja. Čak i oni, koji sebe smatraju jakim osobama, koje riјeči ne mogu tako lako dotaći i pomјeriti, čitaće ovu knjigu, okrećući strane sa nevјerovatnom željom da saznaju šta će se dogoditi, koliko se može podniјeti svega što nam na životnom putu okolnosti, sudbina, nazovite to kako god želite, postave kao iskušenja koja moramo prebroditi da bismo spoznali sviјet oko nas i, što je najvažnije, da bismo spoznali sebe", napisala јe u svom prikazu Gordana Opalić.

Poručila јe da roman morate dati svojoj dјeci da pročitaju. Naučiće ih, kako јe napisala, šta znači porodica, prijateljstvo i koliko je važno spoznati sebe, poružiti ruku drugima kako biste pronašli vlastiti mir.

"... dom nije adresa na kojoj se živi, zidovi, podovi ili nameštaj... Za nju su to bile uramljene fotografije razmјeštene svuda po stanu. Gitara koju je tata svirao. Cviјeće koje je mama raspoređivala uokolo. Terasa sa koje su gledali zalazak sunca. Čokoladna torta koju je mama spremala bolje od ijednog poslastičara u gradu. I poljupci. I zagrljaji. Poruke na frižideru. Magneti kupljeni na putovanjima. Miris očevog losiona posle brijanja. Mamin parfem. Razbacane papuče po hodniku..." - zaključila јe Opalić.

• Da li je teže ili lakše, drugačije pisati za mlađu čitalačku pibliku ili...?

- Mladi čitaoci su zahtјevni. Imaju svoja očekivanja. Navike. Stavove. Ili ih tek grade, pa lutaju, traže se... Na piscu je da pogodi i ponudi im ono što im treba. Njihov ritam se umnogome razlikuje od našeg. Glavna riјeč koja ih opisuje je: brzina. Otuda i pisanje za njih jeste specifično. Dјeci treba dati ono što im je kompatibilno. Blisko. Što ih podstiče, intrigira, raduje, pokreće, aktivira, poziva na akciju, podstiče na razmišljanje. Otuda je pisanje za njih i teško i zahtјevno. Pružena prilika i povјerenje ne smiјu se iznevјeriti. Ako zreli pisci pišu knjigu za dјecu u skladu sa svojim shvatanjima i potrebama, stopostotno maše temu. Pisanje za nove generacije postalo je duhovna igra. Imam sreću da se svakodnevno susrećem sa tim mladim sviјetom, pa ih dobro i poznajem i razumiјem. Gledam ih, osluškujem, pratim u pokušaju da naslutim kako treba da uobličim priču koju stvaram. Sve treba da je izbalansirano, skladno. Dјeca su velike estete. Izabrala sam da poglavlja budu kratka. Radnja dinamična. Obrti neočekivani. Junaci snažni i upečatljivi. Dјeca ne smiju da ostanu ravnodušna. Treba ih "uvući'' u sviјet koji ste za njih stvorili. Nadam se da sam uspјela u tome i da ću zadovoljiti njihova očekivanja.

• Knjiga je već našla put do svojih mladih čitalaca. Ima li povratnih reakcija? Šta Vas pitaju najčešće?

- Predivno je što knjigu podjednako čitaju i mladi, i čitaoci sa dužim čitalačkim stažom. Jedni me upoznaju, drugi me već poznaju i poklanjaju mi svoje povјerenje šta god novo napisala. Reakcije svih su iste: smiјeh, suze, snažne emocije. Kažu da kada počnu sa čitanjem, knjigu ne mogu da ispuste iz ruke. To je najveći kompliment svakom pisicu. Podjednako je važno što knjigu preporučuju i prijateljima i njihovoj dјeci. Dјeca su znatiželjna. Vole da pričaju sa autorom. Pitaju me hoće li biti nastavka ove knjige. Da li ću napisati još neku za dјecu? Postoji li mogućnost da u narednoj glavni junak bude dјečak? Ko su moji uzori? Šta bih im preporučila da još pročitaju, a da je nalik mojoj knjizi? Mislim li da su sva dјeca anđeli? Anđeo je uzletio, i ja mu želim srećan let.

• Radnja se diјelom odvija u Crnoj Gori. Planirate li skori dolazak u Crnu Goru i promocije Vaše knjige na ovim prostorima?

- Za Crnu Goru sam višestruko vezana, i porodično, i turistički, i sentimentalno i tematski... Malo-malo pa moju radnju i junake put navede u crnogorske krajeve, ili su kao Ružičin otac poriјeklom iz njih. To mi donosi mogućnost da ukrštam iskustva, običaje, navike, tradiciju i porodične vriјednosti koje su nam na ovom prostoru slične i bitne. Rasplet romana "Anđeo s jednim krilom" dešava se na Cetinju. I svi će jedva čekati i navijati da mala glavna junakinja stigne do tamo i uspјešno obavi svoju "misiju".

Do sada sam, što se promocija u Crnoj Gori tiče, gostovala samo u Pljevljima i bilo je predivno, nezaboravno. Rado bih sa svojim knjigama otvorila i neka nova, druga vrata. Možda mi "Anđeo" u tome pomogne.

Mila MILOSAVLJEVIĆ