Она је, између осталог, истакла да је Пушкин имао значајне пријатеље и познанике међу Србима, које је упознао током изнанства на југу Руске империје, али и међу аристократијом и војном елитом која је била српског поријекла, какав је генерал Михаило Милорадович.

За појаву рода Пушкина у Русији "кривци" су Срби. Тачније, генерал и дипломата Петра Великог Сава Владисавић Рагузински. Управо је он довео из Констатинопоља Пушкиновог претка, прадједу, великог Пушкина. Петар Велики jе етиопског дјечака покрстио у православље и дао му име Абрам. Средње име по себи Петрович, а презиме Ханибал по славном воjсковођи из Картагине..

Други важан Србин у животу Пушкина је гроф Михаило Андрејевич Милорадович, чувени генерал који је у младости Пушкинови преци се појављују у Русији почетком 18. вијека. Управо је он, истакла је Тмушић Степанов, заслужан што је Пушкин протјеран на југ, у Кишињев и Одесу, а не у Сибир. Та чињеница је учинила да се Пушкин упозна са српским досељеницима и српском културом и историјом, што је утицало на његова пјесничка интересовања.

Уводну ријеч о Тмушић Степанов одржао је уредник "Академске трибине" књижевник Будимир Дубак, а превод Пушкиновић стихова надахнуто је говорила пјесникиња Ивана Свркота. Трибини су присуствовали представници Амбасаде Руске Федерације у црној Гори.