<p>Бројна публика дошла да види комад</p>

Бројна публика дошла да види комад / -ФОТО: СРЂАН БОЉЕВИЋ

Оптимизам у бременитом времену

Мислим да је изнад свега битна прича о другарству, јер она не познаје националност и вјеру. Посебно је битна у данашње вријеме - наглашава Зубер

Роман "Зелена чоја Монтенегра" Мома Капора, чије је писање започео са Зуком Џумхуром, најприје као филмски сценарио, предложак је истоимене позоришне представе у режији Никите Миливојевића. Комад је копродукција подгоричког Градског позоришта, Град театра и Београдског драмског позоришта, а премијерно је изведен љетос у Будви. Публика у Подгорици видјела га је синоћ и прексиноћ у великој сали КИЦ "Будо Томовић" у оквиру Децембарске умјетничке сцене (ДЕУС).

У причи која доноси врло могућу верзију односа црногорског књаза Николе I Петровића с а његовим пријатељем из паришких студентских дана, Осман-пашом Сархошем, с којим се у битки на Вучјем Долу, ипак гледао преко нишана, играју глумци: Милош Пеjовић - Књаз Никола Петровић, Деjан Ђоновић - Скендер, Божидар Зубер - Воjвода Вукашин и наратор, Симо Требjешанин - Сердар Филип, Jелена Симић - Меjџори Еванс, Маjа Стоjановић - Књегиња Милена, Андриjа Кузмановић - Осман-паша Сархош, Бранимир Брстина - Хансен, Иван Томић - Варочело и Тахир-бег, Милорад Дамjановић - Томел, Иван Заблаћански - Сергеjев и Стефан Радоњић - Белимарковић.

Инспирисани историјом

Једну од двије женске улоге глуми Јелена Симић. Глуми новинарку Мејџори Еванс, ону која је успјела да освоји срце паше, а која је, као и он, "извањац" на Цетињу. Односно, да прикажу и угао гледања људи из друге средине.

– Покушали смо да прикажемо људе који другачије доживљавају судар свјетова који се у то доба дешавао на Цетињу - каже Симић.

Улогу књаза Николе тумачи Милош Пејовић, истичући да је рад на комаду био занимљив, неуобичајен, као и чињеница да глуми историјског црногорског суверена.

– Трудио сам се да се не оптеретим тим историјским бременом, да не копирам и тражим како је то заиста било, а улога је сама изашла кроз ову игру, кроз текст - каже Пејовић. Додаје да прича која је инспирисана историјом, ипак покушај да се не приказује само мучна, тешка страна, већ да се покаже да у бременитом времену постоји могућност за оптимизам.

Костимограф је Jелена Стокућа, за музику се побринуо Александар Сребрић, а сценски покрет Амалиjа Бенет. Сценографију је осмислио Миливојевић, који је и адаптирао текст.

Прича о другарству је непобједива

Глумац Андрија Кузмановић каже да је Капор за њега једини писац који га никад није уморио. Зато му је и посебно драг лик Осман-паше. Радује га и чињеница што је овом представом добио прилику да игра са глумцима из Подгорице.

– Сматрам да је синергија коју смо успоставили с колегама из Подгорице оно што је најбитније у овој представи - каже Кузмановић.

Божидар Зубер који није радио од почетка на овом комаду, кратки период колико у њој игра, сматра феноменалним.

– Читав поглед на живот ми је смијех, радост, срећа. Мислим да је изнад свега битна прича о другарству, јер она не познаје националност и вјеру. Посебно је битна у данашње вријеме, када смо сви постали странци. Прича о другарству је непобједива - наглашава Зубер.

И као и у животу, увијек се бирају стране, увијек се бира бити човјек или нечовјек. И коцка се..., понекад. А, писао је и Његош о томе, подсјећајући нас да чашу меда још нико није попио без чаше жучи. Једна без друге не иду. Зато, у комаду, који приказује историјске догађаје и личности, без велике епике, великих борби, иако су оне ту присутне и не дозвољавају да се забораве, не само локално већ глобално, уз дозу комике, па и ироније и пародије, приказује се трагика не само једног човјека који је како сам каже "роб свога царства", већ и тог царства које је "роб прошлог времена" и илузије о величини. Приказује се и робовање прагматичности, материјалном, стереотипу, али и фаталистичком поимању свјетских токова и људске судбине, о којима се хазардерски одлучује с врха. Противтежа томе је свијест о увијек истим, једнаким људским потребама за љубављу и разумијевањем, које се упркос свему томе дешавају. Када се десе, олакшавају егзистенцију, враћају наду и вјеру да тама која се често наткриљује над човјеком, ипак не траје вјечно. Као у картама, ко зна, можда баш ово (непредвидљиво) дијељење донесе покерашки "ројал флеш".

Ж.Ј.