Поводом вијека од смрти књаза и краља Николе I у Црногорској академији наука и умјетности одржан је омаж последњем суверену Црне Горе из династије Петровић Његош. О његовој владавини дугој скоро шест деценија говорили су академици Ђорђе Борозан и Шербо Растодер, док је уводну ријеч дао академик Зувдија Хоџић.
Он првог дана владавине, започете изненада због атентата на књаза Данила, Никола I се суочавао са изазовима. Најприје је то био упад османске војске, а његове прве године владавине обиљежила је и обазривост према Аустрији и гранична питања. На унутрашњем плану прве године владавине су обиљежене низом успјешних подухвата, рекао је Борозан.
Дипломатија је била у фокусу владавине књаза Николе I. Дипломатске активности огледале су се у сусретима са царевима Аустроугарске монархије, Русије, султаном и на крају Краљицом Викторијом.
– Породични односи са руском, италијанском и српском династијом и сусрети са суверенима говоре да је књаз био успјешан креатор слољнополитичке визије – казао је он.
Други дио владавине обиљежиле су погрешне процјене, посебно на унутрашњем плану, а то нарочито важи за период након доношења устава 1905. године. Борозан је истакао да су скоро објављена документа демантовала увријежено мишљење да је краљ Никола шуровао са Аустријом, "а та подметачина обавјештајних служби Беча непрестано је колала у Европи и у Србији и знатно наштетила угледу црногорског суверена".
Успјеси у Балканским ратовима инспирисали су краља на идеју о ширењу граница са Србијом, а како је нагласио Борозан све погрешније процјене и одлука да веже судбину Црне Горе за Србију након објаве рата 1914. године завршили су се сломом - повлачењем након Мојковачке битке.
Одлуку о збацивању краља Николе донијела коју је донијела Подгоричка скупштина Борозан је назвао ""нелегалном и нелегитимном" , а та одлука, казао је он "поистовјетила даљу судбину краља Николе са нестанком Црне Горе као државе".
Растодер је говорио и о препису тестамента краља Николе из 1916. године, који је тек скоро изнијет у јавност, у књизи академија Зорана Рашовића. По том тестаменту, који се чува у легату Милана Стојадиновића, краљ Никола своју непокретну и покретну имовину подијелио је између синова и неудатих ћерки.
Одлуку Погоричке скупштине о конфисковању краљеве имовине влада Краљевине СХС није признала, на шта указују, казао је он, стални преговори Владе са краљом Николом о апанажи, коју он за живота није желио да прихвати. Но, како је истакао, његови синови јесу прихватили.
Своје обраћање Растодер је завршио читањем тестамента, које је веома интересантан по томе шта је од колико је непокретне и покретне имовине Црне Горе Никола I сматрао својом, односно, власништвом династије Петровић Његош.
