Представа "Укроћена горопад", коју је по истоименом комаду Виљема Шекспира за подгоричко Градско позориште режирао Дејан Пројковски премијерно игра у суботу 5. фебруара. Комад ће бити изведен у великој сали КИЦ "Будо Томовић" од 20 часова. Реприза је заказана на истом мјесту и у исто вријеме, у недјељу, 6. фебруара, најављено је на јучерашњој конференцији за новинаре организованој тим поводом.
Директор Градског позоришта Стеван Копривица истакао је да након 20 година на сцени Градског поново игра Шекспир, јер су га препознали као савременог драмског писца. Мушко-женски односи су увијек актуелни, каже он, осврћући се и на чињеницу да данас нажалост још увијек до изражаја долази и негативна страна тих односа. Изазовно је радити овакве комаде, каже, па су га радили амбициозно и од њега очекују много. Потцртава да ансамбл чине млади глумци, а многи су још студенти.
Умјетнички директор Душан Ковачевић наводи да постављајући Шекспира на сцену подижу продукцијску љествицу на ниво који заслужује овај театар, Подгорица, Црна Гора, као и млади глумци којима су улоге повјерене.
Режисер Дејан Пројковски наводи да кроз живот, тражећи тачан одговор на питање што је то позориште, увијек се враћа Шекспиру и његовом поимању театра као игре. "Враћајући се Шекспиру, враћамо се извору позоришта", каже редитељ.
– Шекспир је можда највећи позоришни универзум, највећи позоришни тестамент који смо добили, и највећи изазов, јер кроз њега провјеравамо и своје снаге и што то значи машта и игра. "Укроћена горопад" у основној драматуршкој линији је текст који говори како укротити другог. Наша представа отвара ту универзалност мушко-женских односа, односно питање сексуалне доминације, гдје свако жели оног другог укротити. Другим ријечима, то се зове љубав. С друге стране, представа има кључ - позоришна трупа долази да одигра "Укроћену горопад". И, паралелно, то је прича о позоришту, о позоришној илузији, о томе гдје је реалност заправо данас. Да ли је на сцени или у публици? Ту је и велика Шекспирова тема - сан. Кад сањамо, а кад смо будни? Које стање зовемо сан, а које реалност? А сцена је једино мјесто гдје се то спаја - наводи Пројковски, додајући да праве одговоре можемо пронаћи једино путујући у средиште нашег срца. И то овај комад доноси – каже Пројковски.
Ж.Ј.