Диња садржи изузетно мало калориjа и масти, а њен плод садржи 95 одсто воде, један проценат бjеланчевина, 5,5 одсто шећера, 1 г биљних влакана, лимунску киселину…

Богата jе витаминима као што jе каротин, витамин Б и витамин Ц, а од минерала садржи фосфор, калциjум, магнезиjум, калиjум, гвожђе, цинк… 

Због тога jе, уз лубеницу, jедан од наjбољих избора за вреле љетње дане, не само у кришкама, већ и као база за освjежаваjуће сокове, фрапее, и као додатак егзотичним и укусним брускетима, уз комбинациjу са неким сланим намирницама, попут пршута. 

Постоjи више врста диње, а код нас су наjзаступљениjе оне коjе имаjу наранџасту или жуту унутрашњост, као и зелена, коjа jе нешто мања и позната као ананас-диња.

Диња jе здравиjа од лубенице

Богатство у количини витамина Ц носи броjне користи за наше здравље, посебно у смислу jачања имунитета, а висок ниво калиjума у дињи важан jе за правилан рад срца. 

Диња садржи чак три пута више калиjума него лубеница. 

Витамин Б помаже у ослобађању тиjела од токсина, а бакар у регенерациjи коже. 

Такође, садржи каротеноиде – антиоксиданте коjи помажу у одржавању здраве функциjе ока, и фолате без коjих нема нормалног развоjа наших ћелиjа. 

У дињи има и доста влакана и фитонутриjената, а има и низак гликемиjски индекс.

Спречава дехидратациjу

Због високог садржаjа и воде и електролита, диња добро уравнотежава њихов међусобни однос.  Заслужнаjе за бољу хидратациjу тиjела, што посебно љети утиче и на задржавање неопходних елетролита у организму.

Добро регулише ниво шећера у крви

Диња може да помогне у правилном управљању диjабетесом jер има низак гликемиjски индекс: 4 (четири). 

Ниско гликемиjско оптерец́ење значи и спречавање скока шец́ера у крви, стога се препоручуjе као редован дио исхране особа са диjабетесом.

Здравиjе срце и бољи притисак

Све диње су препуне калиjума коjи помаже опуштању крвних судова и снижавању крвног притиска. 

Ово jе веома важно док траjу високе температуре будући да су срчани болесници и особе са високим притиском у посебном ризику.

Спречава затвор

Висок ниво диjеталних влакана од суштинске jе важности за нормалну функциjу рада цриjева и боље дигестивно здравље у цjелини.

Влакна наша цриjева чине довољно покретљивим што утиче на боље пражњење и резултира редовниjом столицом.

Поjачава и оснажуjе имунитет

Канталупе диња jе богата фитонутриjентима коjи jачаjу имунитет и помажу у борби против броjних болести. 

Такође имаjу и антиинфламаторна своjства, што jе значаjно у борби против упала. Витамин А такође jача имунитет и подстиче производњу биjелих крвних зрнаца (леукоцита).

Подршка у развоjу фетуса и корист у трудноћи

Фолат у дињама jедан jе од наjважниjих хранљивих састоjака коjи су током трудноц́е потребни будућим мамама. Фолати и фолна киселина, поред осталог, учествуjу и у формирању постељице, коjа снабдиjева бебу неопходним нутриjентима.

Такође, фолати су битни за формирање црвених крвних зрнаца и одржавању цjелокупног бољег здравље маjке и бебе.

За бољи вид и здравље очиjу

Ако свакодневно конзумирате дињу, то може да утиче на ваш бољи вид. 

Витамин Ц, зеаксантин и каротеноиди из ње побољшаваjу вид и смањуjу ризик од катаракте и макуларне дегенерациjе. 

Такође, ова jедињења су важна за здраву кожу, jачаjу наша ткива у цjелини и подржаваjу здравиjу функциjу мозга.

Фолати штите и од поjаве малигних болести

Студиjе су показале значаjну улогу ових jедињења у превенциjи рака, као и корист када се даjе у раним фазама рака. Потребно jе jош истраживања како би се значаjниjе потврдили антиканцерогени потенциjали диње.

Такође, има индициjа да конзумирање диње успорава напредовање артритиса и смањуjе ризик од поjаве астме.

За љепшу кожу и против опадања косе

Витамини и мирерали из диње даjу значаjан допринос исхрани коже и утиче на могући губитак косе, његуjу кожу и штите jе од штетних токсина. Утичу и на бољи раст косе као и jачање фоликула длаке, уз хидрирање и jачање коже тjемена, преносе Независне новине.