Прича о шпаргли, њеном укусу и витамнинима којима обилује сеже још до старих Египћана и Грка, који су је редовно имали на својим трпезама. Осим свјежу током сезоне, конзумирали су је и сушену током зимског периода.

Популарност је изгубила током средњег вијека, а на трпезе се вратила у 17. вијеку.   

Шпаргла је вишегодишња зељаста биљка из породице шпаргла. Осим шпаргла, зовемо је и шпарога, шпарга и вилина метла. 

Kолевка шпаргле је Медитеран, а данас се узгаја у цијелом свијету. До Новог свеијта сјеме је допловило 1852. и примило се у Kалифорнији. Шпарглу највише воле Њемци и они вјерују да је њихова шпаргла произведена у долини Рајне, око града Швецингера, најбоља на свијету. Чак, у тврђави у том граду, организују фестивал у част ове биљке. 

Специфичан и деликатан укус шпаргле неће вас оставити равнодушним. Треба је јести и због обиља витамина и минерала који су највише концентрисани у изданцима и коријењу. Ето разлога да на ободу своје баште посадите шпарглу и користите је и више од 10 година.

Ово изузетно поврће је права витаминска „бомба“. У само 100 грама свјеже шпаргле налази се: 210 милиграма калијума, 20 милиграма калцијума, 20 милиграма магнезијума, 45 милиграма фосфора, 1 милиграма гвожђа, 500 мг витамин А, 0,11 милиграма витамина Б1, 0,12 милиграма витамина Б2, 0,60 милиграма витамина Б6, 1 милиграма ниацина, 20 милиграма витамина Ц, 2,5 и милиграма витамина Е.

Познато је да је шпаргла диуретик, што значи да подстиче излучивање течности из тијела, а то дјелује повољно код третмана многих здравствених проблема као што су камен у бубрегу и гихт.

Ово поврће је богат извор амино-киселине аспарагин, која помаже да се створи потреба за мокрењем. То помаже да се ослободите вишка течности и исперете вишак соли из организма.

Ово може бити веома корисно у случајевима едема, високог крвног притиска или болестима повезаним са срцем.