Споменик у кругу Новог дуванског посвећен погинулим борцима - монополским радницима у НОР-у, који је ту пресељен 2018. године, је прилично запуштен. То је још један доказ да се дјела архитекте Светлане Кане Радевић не чувају како им приличи. Споменик је прије три године из круга бившег Дуванског комбината измјештен, а свечано га је отворио Иван Вуковић, градоначелник Подгорице. Судећи по садашњем изгледу рекло би се да га од тада нико никада од надлежних није посјетио. Дио испуњен водом је у ужасном стању у шта се можете увјерити кроз видео снимка који објављујемо преко QR кода.
Из Удружења архитеката КАНА истичу да је споменик дуги низ година био у незавидном стању и требало га jе стручно и адекватно обновити.
– Обрађивач Урбанистичког проjекта "Дувански комбинат", предузеће Урбанпроjект из Чачка, ниjе препознао ово културно добро у захвату планског документа. Третирао га jе као да га нема, као празан простор коjи би требало максимално попунити стамбеним зградама велике густине. Да споменик заджан на првобитноj локациjи, макар би мало оплеменио онаj нехумани простор између зграда, али се плашимо какав би његов третман ту био, и да ли би то ново окружење било за њега адекватно -каже Милица Вујошевић, из Удружења КАНА.
Она истиче да ће на Ћемовском пољу бити jош више заборављен.
– Док се са jедне стране, под покровитељством предсjедника Црне Горе, прави изложба коjа велича рад Светлане Кане Радевић, са друге стране њени радови се препуштаjу забораву и стихиjи инвеститора. Тако jе и са другим ауторима и њиховим обjектима – каже Вујошевић.
Сликарка Нина Вукчевић сматра да самом изложбом о Кани Радевић и њеним дјелима је указано на небригу о тоj заовштавштини.
– Треба да прође пуно времена и пуно људи да би се можда неко сjетио да ради своj посао. Сва њена дjела су девастирана. Кад се њено име и дjела ставе под траjну заштиту државе можда се и нешто промиjени – каже Вукчевић.
Секретарка за културу и спорт Ана Медиговић каже да с обзиром на то да споменик има статус културног добра, измjештање jе извршено према смjерницама Управе за заштиту културних добара.
– Према Закону о заштити културних добара, редовно одржавање културног добра jе предузимање мjера заштите на културном добру од стране власника или држаоца. С обзиром на то да jе споменик на отвореном и изложен утицаjу атмосферилиjа, градациjи температуре, те да jе постављен приjе непуне три године, стање споменика jе добро са свим очуваним физичким структурама. Имаjући у виду да jе током зимских мjесеци успорен развоj вегетациjе, већи дио биља jе очуван, а jедан мањи дио jе уништен паљењем, што ће се санирати у наредном кварталу, кад су и наjповољниjи услови за те врсте послова – каже Медиговић.