За будућност Црне Горе су најзабринутији они који су на њен рачун живјели и још не знају гдје би прелетјели, као кад се прелази из фирме у фирму, казао је у интервјуу Вечерњим Новостима академик и пјесник Матија Бећковић.
- Сад је друго полувријеме кад ћерани ћерају оне који су њих ћерали- каже Матија.
У интервјуу је открио "да му највише недостају они за које још није прихватио да их нема".
- Најприје они који су отишли изненада и недавно, као митрополит Амфилохије, за кога још не вјерујем да је заувијек отишао- додао је Бећковић.
А на питање кад ће поново у Црну Гору, академик одговара да је одговоре писао у авиону.
- Враћам се из манастира Стањевићи код Будве у којем је Његош писао "Лучу микрокозму", а митрополит му је завјештао библиотеку од 25.000 књига, своју једину имовину. Ту би требало да буде новоотворени, велики научни и културни центар јер је манастир Стањевићи и био културна престоница Црне Горе- наводи Бећковић.
Бећковић је објавио збирку пјесама "Онамо намо. Портрети и песме" и тако заокружио трокњижје мемоарске и пјесничке исповијести о посебним људима, приликама и неприликама, судбинским путевима и путоказима, српској традицији и судбини.
У пјесми "Тробојка" открили сте да "пред очи" призивате Црногорца у народној ношњи, кад вас неко упита који је распоред боја на српској застави.
- То је некад било. Сад као да немам више кога ни да призовем. Чешће код нас можемо видјети и много су инспиративнији индијски сари, јапански кимоно и арапске џелабије.
"Онамо намо" је и наслов познате пјесме краља Николе, за коју је митрополит Амфилохије говорио да је једина права химна Црне Горе. Kако је настала ваша пјесма "Онамо намо" и зашто сте баш њоме затворили трилогију?
- Лако је вама да питате. Мало је што сам је написао него треба и да је тумачим. Лакше ми је да вам кажем да се та пјесма налази на 293. страни. Мени се чини да је пјесма краља Николе ОВАМО, а моја ОНАМО.
У једној пјесми кажете да је "Горски вијенац" успомена на народ. На који народ?
- Имате право. Морали бисмо кренути испочетка. Kоји Његош, чији вијенац, који народ?
