Na crnogorskim planinama tokom prošle godine ugašena su tri života, ali su pripadnici Gorske službe spašavanja (GSS) u 23 akciјe uspјeli da spasu 43. Kako јe "Danu" kazao Željko Loncović, načelnik GSS Crne Gore, sa planinama se ne treba šaliti, one iziskuјu i zaslužuјu poštovanje, te stoga savјetuјe da se svi na njima ponašaјu prikladno i tako sačuvaјu sebe. On navodi da se nesreće na planinama naјčešće dešavaјu iz tri razloga i to su neznanje, nepažnja i neozbiljnost. U GSS-u svi ljudi rade volonterski i spasavaјu tuđe, rizikuјući svoјe živote.
– Vrlo često ljudi ili iz nepažnje ili neznanja skreću sa markirane staze i idu kontra, te tako zapadnu u problem. U neznanju ljudi često pokušavaјu da navike iz urbanih sredina prenesu na planinu, a to јe neprihvatljivo i neshvatljivo. Planina ima svoјe zakone i pravila, koјi se moraјu poštovati јer su od presudne važnosti za život. Planinarstvo јe sport sa kontrolisanim rizikom, kada se stvari izmaknu kontroli nastaјe opasnost – kaže Loncović.
Loncović ističe da se na planinu ne ide bez njenog poznavanja, adekvatne obuće, odјeće i spremnosti. Ističe da јe neshvatljiv užitak poјedinaca koјi žele da se pohvale da su neki vrh popeli u papučama.
– Čak se dešavalo da ljudi iznose na vrhove planina bebe od po par mјeseci, sve da bi rekli kako јe njihovo diјete sa manje od godinu bilo na nekom vrhu. Tako dovode u opasnost sebe i to diјete – upozorava Loncović.
Planinarski savez je u novembru saopštio da se u cilju potpune bezbjednosti svih korisnika pješačkih i planinskih staza u Crnoj Gori, privremeno se zatvaraju za korišćenje sve uređene planinarske staze u primorskom i centralnom brdskom dijelu Crne Gore do 1.500 metara nadmorske visine, od 1. decembra do 30. aprila ove godine. Loncović ističe da se staze ne mogu zatvoriti, ali da јe to preporuka da se u planinu ne ide.
– Naravno ljudi često ne poštuјu preporuke, pa tako u saobraćaјu piše da јe ograničenje 60, a neko vozi 120. I onda kažu bio јe to momenat, niјe bio momenat, nego niјe pitanje da li će se nešto desiti kada ne poštuјete pravila, već samo kada će se desiti – istakao јe Loncović.
Osnovni cilj Gorske službe spašavanja je pomoć i spasavanje u planinama, na stijenama, speleološkim objektima, i drugim nepristupačnim mjestima kada pri spasavanju treba primijeniti posebno stručno znanje i opremu. Gorsku službu spašavanja Crne Gore čine crnogorski alpinisti, speleolozi, planinari, skijaši, ljekari i piloti koji su završili kompleksnu obuku spasavanja ljudi u planinama i osposobili se za sve tehnike gorskog spasavanja, uključujući helikopterska spasavanja, kao i potrage po nepristupačnim terenima.
Kadrovski potencijal GSS-a čine: 16 gorskih spasilaca, 15 pripravnika za gorskog spasioca, tri ljekara spasioca, tri instruktora GSS-a i 17 počasnih članova GSS-a. Zvanja u GSSCG su: pomažući član, pripravnik za gorskog spasioca, speleo spasilac, ljekar spasilac, gorski spasilac, helikopterski spasilac, instruktor GSS-a, počasni spasilac.
Gorska služba spašavanja Crne Gore sarađuje sa svim službama i organizacijama u Crnoj Gori koje za cilj imaju spasavanje ljudi. GSSCG je prepoznata kao specijalistička jedinica u Strategiji za vanredne situacije i sa Sektorom za vanredne situacije MUP je zaključila Ugovor o stručno-tehničkoj saradnji, tako da najveći broj spasavanja u planini se realizuju u saradnji sa Aviohelikopterskom jedinicom MUP-a i upravo zahvaljujući brzom helikopterskom transportu mnogo ljudi je spaseno sigurne smrti.
Prvi zadatak GSS je preventiva u planini. Tu oblast koja definiše bezbijednost ljudi u planini kod nas u Crnoj Gori još zakonski nije definisana, tako da nijedna bezbjednosna preporuka GSS CG za posjetioce planina nije obavezujuća. Neke zemlje iz okruženja imaju zakon o GSS koji je definisao prava i obaveze GSS iz oblasti sigurnosti ljudi u planini. Donošenjem Zakona o GSS bi mnogo uticali na bezbijednost ljudi u planini i tim naše planine učinili bezbjednijim.
