Црној Гори су за борбу против организованог криминала потребне јаке институције, политичка воља и добра сарадња са другим државама, посебно сусједима, казао је специјални представник за Југоисточну Европу и потпредсједник Парламентарне скупштине (ПС) ОЕБС-а, Азај Гулијев.
Он је рекао да је организовани криминал рак рана многих земаља у свијету.
"За борбу против њега потребне су вам јаке институције, потребна вам је политичка воља и веома добра сарадња са другим државама, посебно са вашим сусједима“, рекао је Гулијев у интервјуу агенцији МИНА.
Како је навео, мисија ОЕБС-а у Црној Гори је различитим обукама и експертизом у области владавине права помогла црногорским институцијама.
"А како сам чуо од шефице Мисије ОЕБС-а у Црној Гори, амбасадорке Доминик Ваг, Мисија ће наставити да подржава институције које су задужене за владавину права, посебно сектор полиције и безбједности“, додао је Гулијев.
Он је истакао да је током посјете примјетио да постоји нешто што је заједничко свим политичким партијама, а то је борба против организованог криминала и корупције, што је, како је оцијенио, веома обећавајуће за будућност Црне Горе.
На питање како рат у Украјини може утицати на Западни Балкан, Гулијев је рекао да сваки рат, било гдје, може утицати на неке земље у свијету, а посебно на сусједне државе.
„У случају текућег рата у Украјини, он већ погађа регион Западног Балкана - поскупљење горива и хране посљедњих мјесеци резултат је рата у Украјини“, појаснио је Гулијев.
Он је навео да Русија извози гас и гориво, а да је Украјина велики произвођач хране и зато су цијене хране и горива више него што су биле прије рата, не само на Западном Балкану, већ́ и другдје.
„Говорио сам о материјалним стварима, а када је ријеч о људским бићима и губитку људских живота, то је заиста јако тужно – афекат који кроз медијска извјештавања можете осјетити у свакој кући. Сигурно у свакој земљи Западног Балкана има избјеглица из Украјине“, рекао је Гулијев.
Гулијев је подјестио да је ПС ОЕБС-а осудила инвазију и да позива Русију да заустави рат.
Он је, о иницијативи Отворени Балкан, казао да вјерује да је свака иницијатива која промовише конструктивну регионалну сарадњу позитивна, његове манифестације укључују слободно кретање људи и робе.
„Сматрам да би све облике регионалне сарадње, како би се повећале могућности за постизање жељених резултата, идеално требало конципирати узимајући у обзир одговарајуће спољно-политичке приоритете, који, како сам схватио током своје посјете региону, остају веома повезани са процесом придруживања Европској унији (ЕУ)“, казао је он.
Гулијев је рекао да шире гледано, већа регионална сарадња, осим тога што катализира већи осјећај регионалног власништва, јача изградњу повјерења кроз међуљудске контакте.
Он је истакао да иницијативе које његују тај крајњи циљ подстичу размјену најбољих пракси које, заузврат, убрзавају имплементацију националних реформских агенди.
Говорећи о мањинској влади, Гулијев је рекао да је она резултат договора политичких партија у Црној Гори и да ПС ОЕБС-а поштује одлуку црногорске Скупштине.
Он је истакао да се од челника институција и од опозиционих партија чуло да је њихов циљ борба против организованог криминала и корупције, а да би се то остварило, према ријечима Гулијева, потребно је да све правосудне институције буду на свом мјесту.
Гулијев је позвао да се попуне све упражњене судијске позиције.
„Потребан је дијалог између парламентарних партија, због чега смо их позвали да се уједине око овог веома важног питања за вашу земљу“, рекао је Гулијев.
Он сматра да ће политичке партије које се удруже око одлуке о попуњавању упражњених мјеста у правосуђу сигурно на сљедећим изборима бити награђене од грађана.
„Након сусрета са већином политичких лидера у Подгорици, мој је утисак да ће они бити дио реформског процеса и да су свјесни политичког момента за европске интеграције Црне Горе“, истакао је он.
Упитан шта би требало да буду припритети у раду Владе Црне Горе, да би се убрзао европски пут, Гулијев је казао да на то питање боље може одговорити шефица Делегације ЕУ у Црној Гори, Оана Кристина Попа.
„Ипак, рекао бих да приоритети нијесу само за Владу, већ и за Скупштину. ЕУ интеграције су, како сам схватио, главни циљ свих политичких лидера, а да бисте били успјешни у ЕУ интеграцијама, потребно је да прођете низ реформи које захтијевају усвајање закона у Парламенту“, казао је Гулијев.
Гулијев је навео да ЕУ интеграције захтијевају напоран рад институција које су задужене за владавину права и да цијело друштво треба да буде укључено у тај процес.
Он је истакао да је упорним радом могуће убрзати процес интеграција, као што је то био случај са земљама региона које су већ чланице ЕУ.
„Свјестан сам да као специјални представник ПС ОЕБС-а за југоисточну Европу не могу да коментаришем убрзање ка европским интеграцијама, али могу да позовем све политичке партије на међустраначки дијалог како би напредовали и имали просперитетну земљу“, навео је Гулијев.
Како је додао, у посјетама свим државама Западног Балкана, чуо је исто од сваког саговорника – да су интеграције у ЕУ једини начин да се донесе одржив мир и стабилност на Западном Балкану.