Актуелна влада обећала је већи ниво транспарентности у раду, али саговорници "Дана" указују да тај принцип треба што прије формализовати кроз усвајање Закона о слободном приступу информацијама (СПИ) којим би се повећала јавност рада државних органа, са чим се већ увелико касни. Експерт за СПИ и заштиту личних података Раденко Лацмановић сматра да се неоправдано много касни са усвајањем измјена и допуна Закона о СПИ, јер колико зна Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија је крајем прошле године добило нацрт тог акта.
Јавна расправа о Нацрту закона о СПИ недавно је завршена, а очекује се да га Влада усвоји, како је најављено, у трећем кварталу.
– Утисак је да јавна расправа која је вођена није на прави начин промовисана, те да је могуће да због тога неће ни доћи до рјешења која су могла бити и квалитетнија могуће због тога неће ни доћи. Измјене закона 2017. су биле значајан корак уназад и за почетак било би квалитетан напредак макар те одредбе које су у доброј мјери ускратиле право јавности да зна буду избрисане. Вјерујем да би због ефикаснијег рада Агенције за заштиту личних података и СПИ добро било увести повјереника за СПИ и заштиту личних података, као што је случај свуда у региону и ЕУ. Такође, потребно је брисати одредбе које се односе на пословну и пореску тајну јер су оне најчешћи изговор за скривање информација. Напредак би био и то када би се Агенцији вратила обавеза мериторног одлучивања – оцијенио је Лацмановић у изјави за "Дан".
Он каже да је потребно и да Агенција добије надлежност за вршење инспекцијског надзора у случајевима када државни органи тврде да немају информацију.
– Искорак би био рјешење које имају Агенције у региону, али и код нас поједине институције да се предвиди могућност да другостепени орган покреће прекршајне поступке и изриче санкције. – истиче Лацмановић.
Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија за трећи квартал је предвидјело измјене Закона о СПИ, а министарка у том ресору Тамара Срзентић за "Дан" каже да је унапређење транспарентности jавне управе jедан од кључних приоритета у овоj години, а томе ће, свакако, доприниjети измjене и допуне Закона о слободном приступу информацијама.
– Измjенама закона повећавамо обавезе органа да проактивно обjављуjу знатно већи броj информациjа у погледу врсте и обима информациjа, на примjер о организациjи, запосленима, jавним функционерима, потрошњи jавних средстава, располагању jавним средствима, као и могућности укључивања jавности у рад Владе и других тиjела. Очекуjемо да све предложено, услиjед веће доступности информациjа, резултира смањењем броjа захтjева за слободан приступ информациjа органима, што ће повећати ефикасност у раду – изјавила Срзентић.
Према оцјени Инес Мрдовић из Акције за социјалну правду (АСП), која се годинама бави овом облашћу, измjене Закона о СПИ jе потребно хитно усвоjити.
– Он би морао бити jедан од приоритета парламентарне већине, а како би се створио основ за истинску транспарентност у земљи. Све, како истиче, док не постоjи правни оквир коjи централни и локални ниво власти обавезуjе на проактивно обjављивање информациjа, тешко да ће било коjи субjект "натjерати" себе да обjављуjе све податке.
– Иновирани Закон о СПИ садржи низ добрих рjешења, коjа су доминантно везана за будућу обавезу на проактивно обjављивање. Уколико та рjешења ускоро буду усвоjена, то ће значити да ће и централни ниво и локалне самоуправе имати обавезу да континуирано обjављуjу све податке о потрошњи, али по први пут и о приходима, коjи се сливаjу у централни и локалне буџете. АСП jе, у оквиру Регионалног проjекта Вебер о реформи jавне управе, чиjи jе партнер у Црноj Гори Институт Алтернатива, доставила сет коментара на измjене Закона о СПИ. Поред осталога, предложено jе обjављивање свих исплата из Егализационог фонда, коjи jе кључни инструмент за финансирање мање развиjених општина. Имаjући у виду да генерише око 30 милиона еура годишњих исплата, и ти подаци требаjу да буду jавни. Такође, и кредити коjе локалне самоуправе закључуjу, а новац из Егализационог фонда им jе гаранциjа за враћање кредита – казала је Мрдовић.