Главни специјални тужилац Миливоје Катнић казао је да је из штампаних медија сазнао да је Фонд пензијског и инвалидског осигурања доставио Тужилачком савјету обавјештење у вези његовог стажа осигурања и уопште пензијског стажа у којем је наведено да је на основу акта Министарства одбране од 10. јуна 2021. године утврђено да је у периоду од 1. јануара 1993. године до 11.марта 2005. године обављао службу у Војсци у својству професионалног војног лица и у том периоду остварио бенефицирани радни стаж са степеном увећања 12/15 и 12/16 што укупно износи 15 година и седам мјесеци, те да укупно има 41 годину и четири мјесеца стажа осигурања. Ради се, како каже Катнић, о до сада у комуникацији државних органа незабиљеженој превари и злоупотреби службеног положаја, о чему је навео детаљне разлоге.
Његово обраћање пренсимо у цјелости:
Прије изношења разлога о наведеној злоупотреби желим навести да Тужилачки савјет није овлашћен да подноси захтјеве Фонду пензијског и инвалидског осигурања за достављање података о тужиоцима и њиховом кретању у служби, те да ли су испунили услове за остваривање старосне пензије, због чега је достављањем таквог захтјева поступљено супротно чл. 105 Закона о државном тужилаштву. Да се ради о озбиљном кршењу ове законске норме, цитираћу став 1 поменуотг члана: »Када наступи неки од разлога за престанак тужилачке функције, о томе ће Тужилачки савјет одмах обавјестити руководилац државног тужилаштва за државног тужиоца, руководилац непосредно вишег државног тужилаштва за руководиоца државног тужилаштва, а сједница Врховног државног тужилаштва за врховног државног тужиоца.«
Из цитиране норме јасно произилази да овдје нема мјеста и у овом дијелу поступка Тужилачком савјету, јер је јасно наведено да руководилац Основног државног тужилаштва обавјештава Тужилачки савјет у вези испуњења услова државних тужилаца у том тужилаштву, руководилац Вишег државног тужилаштва за државне тужиоце у тим тужилаштва, Главни специјални тужилац за специјалне тужиоце, Врховни државни тужилац, односно в.д Врховног државног тужиоца за државне тужиоце у том тужилаштву, за руководиоце Основних државних тужилаштава непосредно виши руководилац-руководилац Вишег државног тужилаштва, за Главног специјалног тужиоца-Врховни државни тужилац, односно в.д руководиоца тог тужилаштва и коначно, сједница Врховног државног тужилаштва за Врховног државног тужиоца.
Како је наведено, ради се о озбиљном кршењу ове законске норме, јер је Тужилачки савјет противно закону преузео овлашћења како руководилаца Основних, тако и руководилаца Виших државних тужилаштава, Главног специјалног тужиоца, Врховног државног тужиоца, односно сједнице Врховног државног тужилаштва.
Да би се прекинуло ово неподношљиво кршење закона, потребно је да се све врати у законске оквире, те испоштује наведена процедура.
За указати је да се овдје не ради само о процедури, већ о суштини, јер је ратио легис доношења овакве законске норме био у томе да се спријечи сваки непотребни уплив неовлашћених лица у личне податке тужилаца, а какви јесу подаци који се воде у Фонду пензијског и инвалидског осигурања.
Због овог кршења поменуте законске норме, дошло је до несагледивих посљедица по личне податке тужилаца, јер су сви подаци изашли у јавност.
Сада ћу изнијети због чега сам навео да је достављање акта Министарства одбране од 10.06.2021.године, а од стране Фонда, незапамћена злоупотреба и кршење закона.
Дана 27. маја 2021.године сам поднио захтјев Фонду пензијског и инвалидског осигурања да ми изда увјерење о износима уплаћених доприноса том Фонду и то:посебно по основу стажа осигурања, односно основици осигурања, а посебно по основу стажа са увећаним трајањем(бенефицирани стаж), све за временски период од 01.09.1985.године до 11.03.2005.године, при чему је било потребно да тражене податке прикажу појединачно за сваку годину наведеног периода.Ово из практичног разлога, јер је одредбом члана 61 Закона о пензијском и инвалидском осигурању предвиђено да се у старосну пензију може отићи, јер се у стаж осигурања, ако је стаж једини валидан за утврђивање услова за старосну пензију, рачуна вријеме који је осигураник провео на раду по основу којег је био обавезно осигуран и за који је уплаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање.
Дакле, како за мој стаж који је у ефективном трајању, тако и за стаж осигурања у увећаном трајању, потребно је да се уплате доприноси за пензијско и инвалидско осигурање, а о чему ће касније такође бити више ријечи.
На основу тог захтјева, Фонд је донио увјерење бр.05-269 од 11.06.2021.године, гдје између осталог наводи да »овај орган, након проведеног поступка контроле уплаћених доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, из изворне финансијске документације, а на основу акта 15-105/21-4654 од 10.06.2021.године Министарства одбране не може исказати појединачни обрачун износа доприноса за стаж осигурања и стаж осигурања са увећаним трајањем за период 01. 09. 1985.године до 11.03.2005.године«.Ово је увјерење донијето на основу акта Министарства одбране које су вам доставили.Јасно је да ако не могу да утврде појединачно колико ми је и да ли ми је (а очигледно је да није) уплаћено доприноса за бенефицирани стаж, онда се не може ни примјенити, па и овако противуставна и дискриминаторска норма везана за бенефицирани стаж и смањење по том основу мојих година живота.Дакле, ова чињеница јасно сама за себе потврђује да се из поменутог акта не може утврдити конститутивни елеменат предвиђен у одредби чл.61 Закона о пензијском и инвалидском осигурању за постојање стажа осигурања, а који се може користити за остваривање старосне пензије, а то је уплаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање по основу стажа са увећаним трајањем, односно бенефицираног радног стажа.
Иако је ово довољно за тешку злоупотребу о којој сам говорио, она се састоји и у следећем.
Да би се све утврдило, због познатих чињеница, а везано за моје испуњење услова за старосну пензију, а код оваквог стања ствари подносио сам дана 24.06.2021.годину Фонду пензијског и инвалидског осигурања-ПЈ Подгорица захтјев за утврђивање ефективног стажа осигурања и стажа осигурања са увећаним трајањем.
Поступајући по мом захтјеву, тај Фонд је отворио управни поступак на основу гдје су изведени бројни докази, како оне које сам предложио као странка, тако и оне које је Фонд предложио по службеној дужности, па тако и допис Министарства одбране 15-105/21-4654 од 10.06.2021.године који вам је достављен.На основу тако спроведеног поступка, Фонд је донио рјешењебр.13-27168/1 од 25.08.2021.године у чијем диспозитиву су, између осталог, наведени и подаци из акта Министарства одбране од 10.06.2021.године.Пошто се радило о рјешењу у коме су наведени потпуно нетачни подаци, а на основу прихватања акта Министарства одбране од 10.06.2021.године као доказа, поднио сам као странка Министарству финансија и социјалног старања као другостепеном органу, поводом које жалбе је Министарство финансија и социјалног старања донијело рјешење бр.16-0402-13-27168/2 од 04.10.2021.године којим је због битне повреде одредаба управног поступка, погрешне примјене материјалног права и погрешно утврђеног чињеничног стања укинуло предметно рјешење Фонда од 25.08.2021.године и предмет вратило на поновни поступак, када је другостепени орган првостепеном органу дао упуте како да поступи.
Након тога, а на основу истог акта Министарства одбране од 10.06.2021.године, који вам је достављен, као и на основу других доказа који су изведени у поновном поступку, Фонд доноси рјешење бр.13-27168/3 од 23.11.2021.године гдје не може да утврди мој цијелокупан стаж осигурања и стаж осигурања са увећаним трајањем, већ само стаж за период од 01.09.1985.године до 01.01.1993.године и од 11.03.2005.године до момента доношења рјешења, а да ме за остатак упућују да то утврђујем у Министарству одбране.
Дакле, рјешење које је сад наведено, дакле бр.13-27168/3 од 23.11.2021.године је једино рјешење које егзистира у правном поретку у погледу мог стажа осигурања и стажа осигурања са увећаним трајањем и које вам је једино Фонд могао доставити.Да је то тако, указује и упутни разлог из укидног рјешења другостепеног органа гдје се јасно саопштава првостепеном органу да нису надлежни за поступање у вези стажа осигурања и стажа осигурања са увећаним трајањем који сам остварио као професионално војно лице, већ је за то искључиво надлежно Министарство одбране.
Сада се мора поставити питање зашто Фонд не доставља једино што има и може-предметно рјешење од 23.11.2021.године, већ доставља само један од доказа који указује да сам испунио одређени пензијски стаж, а могао је доставити, јер је имао једнако и доказе који указују да нисам и који су изведени у управном поступку, као нпр.тада важеће одредбе Закона о Војсци Југославије, финансијску документацију, акт Министарства одбране бр.81702-213/13-1 од 05.02.2013.годинеиз кога произилази да ми нису уплаћени порези и доприноси за стаж осигурања, а посебно не за стаж осигурања са увећаним трајањем ецц.
Ово раде искључиво да би прикрили стварне чињенице, а то је да није утврђено да сам испунио услове за остваривање права на старосну пензију, па иду и даље у апокрифним понашањима, све дају јавности на увид да би иста лакше »прогутала« незапамћене злоупотребе и незаконитости.За напоменути је такође да сам, а са већ наведеним циљем да све учиним лично да се правично и у складу са правом утврди мој стаж осигурања као и бенефицирани стаж, одмах поднио захтјев Министарству одбране за спровођење управног поступка.Министарство одбране је првобитно игнорисало све моје захтјеве за покретање управног поступка у циљу исправки нетачних података, да би тек након моје притужбе Заштитнику људских права и слобода, који је својим мишљењем бр.01-860/21 од 08.12.2021.године утврдио да ми је оваквим поступањем Министарства одбране повријеђено право на приступ суду, зајамчено одредбом чл.32 Устава Црне Горе и одредбом чл.6 ст.1 Европске конвенције за заштиту људских слобода и основних слобода, покренули управни поступак бр.14-810/21-9517, у коме је задње рочиште, заказано за 07.02.2022.године, одложено на неодређено вријеме од стране Министарства одбране због „непредвиђених околности изазваних епидемиолошком ситуацијом“,те је наведени управни поступак и даље у току.
Објављивањем поменутог дописа Министарства одбране, прије него што је оно фактички и достављено Тужилачком савјету, имало је за циљ да прикрије још једну превару, тврдњом да имам 41 годину и 4 мјесеца пензијског стажа, те да сам испунио услове за остваривање права на старосну пензију.
Наиме, право на старосну пензију и то је такође добро познато Фонду пензијског и инвалидског осигурања, не остварује се на основу пензијског стажа чија дефиниција је дата у чл.60 Закона о пензијском и инвалидском осигурању и она је много шира од стажа који је потребно да се испуни за остваривање старосне пензије, а да би било који осигураник, па и ја, стекао услове за остваривање старосне пензије, морам да остварим, а на основу чл.17 поменутог Закона, односно да навршим 66 година живота и најмање 15 година осигурања, што ја нисам испунио, или други услов да навршим 40 година стажа осигурања и 61 годину живота.Ја сам испунио 61 годину живота, али нисам испунио 40 година стажа осигурања, јер на данашњи дан имам 36 година, 5 мјесеци и 16 дана стажа осигурања.
Да наведем о чему се разликује пензијски стаж од стажа осигурања на основу Закона о пензијском и инвалидском осигурању.
Пензијски стаж је дефинисан чл.60 ст.1 тач.1 поменутог Закона, који је важан за ово становиште, као вријеме које се рачуна у стаж осигурања и посебан стаж према одредбама овог осигурања.Дакле,за испуњењење права на старосну пензију, потребно је вријеме које се рачуна у стаж осигурања.Још једном наводим да је потребно на основу чл.61 Закона о пензијском и инвалидском осигурању да се испуне услови, а то је вријеме које је осигураник провео на раду и по основу којег је био обавезно осигуран и за који је уплаћен стаж за пензијско и инвалидско осигурање.Ако и један од ових услова изостане, стаж осигурања се не може рачунати и то значи да осигураник није испунио услове предвиђене чл.17 овог Закона за остваривање права на старосну пензију.У мом случају, још увијек није утврђен један од ових услова,а Фонд пензијског и инвалидског осигурања, односно лица која су тамо одговорна, су противно свим законским прописима исто дали јавности да би је обманули, те против мене спровели правно насиље какво није запамћено.
На крају, наводим да у потпуности као своје прихватам све што је изнијела тужитељка Весна Јовићевић у свом обраћању Тужилачком савјету, а у вези правног поретка у Црној Гори, а који је потпуно сломљен овим поступцима, а везано за чл.9 Устава Црне Горе.
Детаљно сам већ доставио своје становиште у претходном допису везано како за мене, тако и за друге тужиоце.У погледу тога, достављам вам и један од ставова Европског суда за људска права у Стразбуру из пресуде „Пударић против Босне и Херцеговине“ од 08.12.2020.године уз јавно извињење и жаљење свим тужитељкама и тужиоцима према којима се примјењује ово правно насиље, искључиво да би се исто спровело према мени, а да би се приказао наводни принцип да се исто спроводи према свима: „С обзиром на то, он (Суд) понавља да се нити једна одредба домаћег закона не може тумачити и примјењивати на начин који није усклађен са обавезама државе према Конвенцији, нарочито ако би то било неспојиво са забраном дискриминације, а у ширем смислу, с начелима која су у основи Конвенције.Ово се сигурно може рећи за тужену државу, чији власитити Устав даје Конвенцији приоритет у односу на све друге законе.“ Јасно је да и наш Устав, у чл.9 који се односи на правни поредак, даје приоритет конвенцији у односу на све друге законе, па и на Закон о раду, Закон о државном тужилаштву, Закон о пензијском и инвалидском осигурању.
Подсjећамо, Тужилачки савjет jе за 15 часова наjавио сjедницу на коjоj би требало да одлучуjе о могућем престанку функциjе главном специjалном тужиоцу Миливоjу Катнићу и осталим тужиоцима коjи имаjу услов да се пензионишу.
