Амбасадор Руске Федерациjе у Црноj Гори Владислав Маслеников казао је у интервјуу за „Дан“ да им је у минулој години пошло за руком да са новом владом Црне Горе остваре неке успјехе и позитивну динамику, да регулишу практичан дијалог о низу питања, па се нада да ће ти односи бити бољи. Говорећи о санкцијама и путу ка Европској унији (ЕУ), он је рекао да приписивање Русији тобожње тежње да омета европски пут Црне Горе не значи ништа више него редовно застрашивање од стране русофоба. Нада се и да ће се појачањем темпа вакцинације и у Црној Гори и у Русији постепено побољшавати епидемиолошка ситуација, како би се створили услови за обнављање директног авио-саобраћаја између двије земље.

• Година за нама је јубиларна за руско-црногорске односе. Како оцјењујете данашњи ниво контаката Москве и Подгорице и какви су резултати ваших сусрета са представницима извршне власти Црне Горе, који су на почетку мандата ове владе саопштавали да желе да побољшају односе са Русијом? Да ли се нешто промијенило набоље послије 30. августа 2020. године?

– Мислим да смо у 2021. години достојно обиљежили два важна јубилеја – 310 година од успостављања службених контаката и 15. годишњицу дипломатских односа Русије и савремене Црне Горе. Узимам у обзир не само размјену честитки између министара иностраних послова, С.В.Лавровa и Ђ.Радуловићa, и не само свечане пријеме у организацији Амбасаде Русије у Подгорици и Амбасаде Црне Горе у Москви.

Имам у виду цјелокупне годишње резултате билатералних односа. Уз опрезан оптимизам, рекао бих да нам је у минулој години пошло за руком да са новом владом Црне Горе остваримо неке успјехе и позитивну динамику, да регулишемо практичан дијалог о низу питања, прије свега хуманитарног и културног карактера. Као што знате, прва вакцина против корона вируса која је постала доступна у Црној Гори била је руска вакцина „спутњик V“. Русија је гласала за избор Црне Горе у Савјет за људска права ОУН за период од 2022. до 2024. године. Надамо се да ће то бити значајно и корисно искуство за вашу земљу и рачунамо на богату и конструктивну сарадњу у оквирима те међународне организације. На иницијативу власти и становништва општине Беране, у децембру 2020.г. подигнут је споменик маршалу Совјетског савеза Г.К.Жукову, а у јулу 2021.године црногорском јунаку А.Саичићу, који се истакао у Руско-јапанском рату 1904–1905. године. У Подгорици и Будви у новембру је одржан фестивал руског цртаног филма.

Обнављају се контакти између министарстава и ресора Русије и Црне Горе. По први пут послије дужег времена 2021.године Русију су посјетила четири министра црногорске владе. Они су учествовали на таквим крупним међународним форумима, којима је присуствовало и највише руководство Русије, као што су: Петербуршки међународни економски форум, Руска енергетска недјеља, Европска конференција СЗО о превентиви неинфекционих обољења, Међународни омладински форум „Евроазија глобал“ у Оренбургу, IX Mеђународни форум „Русија – спортска држава“ у Казању. У септембру је потписан меморандум о узајамном разумијевању између Федералне агенције за питања омладине Русије и Управe за омладину и спорт Црне Горе по питањима сарадње у домену омладинске политике. Вјерујем да је нашим гостима из Црне Горе било занимљиво и корисно да виде како и на који начин живи савремена Русија у свом динамичном развоју. Узгред, на нивоу региона двиjу земаља такође се развиjajу контакти. Сасвим скорашњи примјер је активирање контаката између Владе Москве и Главног града Подгорице, као и учешће представника Владе Москве на Другом Подгоричком инвестиционом форуму.

• Kaко коментаришете то што је Црна Гора једна од земаља која се почетком октобра 2021. придружила Европској унији у продужењу санкција Русији и зашто Русију у ЕУ и САД окривљују за мијешање у унутрашње послове балканских држава?

– Почећу од констатације коју никако не воле поjeдини ваши званичници: термин санкције се не може примијенити на ограничавајуће мјере које је Европска унија увела. Нелегитиман je са гледишта међународног права. Уводити санкције према било којој држави може само Савјет безбједности ОУН. Тврдња да су ове мјере Европске уније легитимне зато што су их увеле неке тобоже просвијећене државе потпуно је бесмислена са становишта међународног права.

Испада да предлажући нам да у билатералној сарадњи почнемо од почетка Подгорица наставља да вуче са собом тешко и у пракси бескорисно насљеђе према којем се једном у пола године придружује редовном продужавању антируских мјера ЕУ. Подсјетићу да од пет садашњих кандидата за придруживање ЕУ, читав „сет“ таквих мјера подржавају само Црна Гора и Албанија. Зато мантра, која се у Подгорици понавља, да je за еврокандидата неопходна стопроцентна подршка спољнополитичких одлука ЕУ не звучи баш убједљиво.

Друго је питање што се, судећи по саопштењима медија о контактима између службених лица Европске уније и Црне Горе, потпуно солидарисање на спољнополитичкој равни са ЕУ приказује скоро као главно достигнуће Црне Горе у процесу придруживања. Да ли то вашу земљу приближава чланству у ЕУ? Наравно, не. Чак и ми смо више пута препознали поруке из Брисела у вези с тим – да без конкретних резултата из преговарачких поглавља 23 и 24, која се односе на борбу против корупције и организованог криминала, напредовање у евроинтеграцијама тешко да је могуће. Мада нам није јасно колико је са том борбом компатибилно пружање политичког азила појединим лицима која су у Русији оптужена због озбиљних кривичних дјела, посебно у организацији убистава, а која до сада ништа нису значила на политичком плану, осим што су пријатељи са неким политичарима. Узгред, постојање Интерполове потјернице свједочи да овдје не постоји никаква политичка позадина. У овом случају, пружајући азил Црна Гора крши неке одредбе Конвенције о статусу избјеглица од 28. јула 1951. г.

Што се тиче неких неоснованих оптужби на рачун Русије, желио бих да скренем пажњу на то да као „мијешање у унутрашње послове“ често покушавају да представе било какав наш коментар у вези са развојем догађаја у некој земљи који изазивају нашу забринутост. Уз то се отворено мијешање у унутрашње послове суверене државе Црне Горе од стране неких наших западних колега, када вам диктирају ко може или не може да уђе у Владу, на шта треба да се усредсреде Влада и парламент и како посланици треба да гласају о овој или оној резолуцији, само по себи подразумијева.

Како је недавно истакао министар иностраних послова Русије, наш главни интерес у региону је безбједност и стабилност на Балкану. Нема потребе за тражењем некаквог скривеног смисла у руској политици. Ми са свима сарађујемо на равноправној основи, уз узајамно поштовање и по принципима међународног права, прије свега Повеље ОУН-а. Министар Лавров је такође директно саопштио да је мит о „веома штетном утицају“ Москве нескривено исфабрикован и упорно се шири од стране русофоба са циљем да затрује атмосферу сарадње у региону. Што би вјероватно ишло у прилог интересима појединих играча ван региje који преферираjу да лове рибу у мутном. 

Могу се, наравно, колико год патетично, представљати извјештаjи о некаквом „штетном утицају“. Мада je проблем таквих извјештаja што је њихова увјерљивост на нивоу дјечјег вртића. И људи то виде. У обавези сам да кажем да сам лично у контактима са црногорским грађанима више пута био импресиониран дубином њихових знања из историје руско-црногорских односа, од првих контаката прије 310 година, преко Берлинског конгреса из 1878. године и два свјетска рата, до признања црногорске независности 2006. г. Уз то, у анализи данашње ситуације о билатералним односима, неки обични Црногорци могу „дати фору“ професионалним политолозима. Мени и мојим колегама у Амбасади Русије је очигледно да вишевјековном руско-црногорском пријатељству нијесу потребне телевизијске рекламе, оно је дубоко укоријењено у народима наших земаља. Покушаји да се оно разруши каубојским нападима и твитер-дипломатијом немају перспективу. Пријатељство се не ствара бомбардовањима осиромашеним уранијумом, којих се овдје одлично сјећају. А они који расправљajу о „штетном утицају“ Русиje у Црној Гори нека се претходно овдје покажу као пријатељи 310 година, а онда нека дођу да разговарамо.

• Овог љета није било летова између Русије и Црне Горе, што је у првом реду било повезано са ситуацијом са ковидом-19 у нашој земљи, али и са неким другим факторима. То се на негативан начин одразило на црногорски туризам. Да ли мислите да ће ситуација бити боља овог љета?

– Директан авио-саобраћај између Русије и Црне Горе обустављен је у марту 2020.г. због пандемије ковид-19. Ипак, без обзира на недостатак директних линија, прилив туриста из Русије у Црну Гору у 2021.г. је знатно порастао. Када неки овдје говоре да је прошла туристичка сезона била успјешна без обзира на одсуство Руса, jедва чекам да се позовем на саму црногорску статистику. Дакле, према резултатима трећег квартала 2021. године, у Црној Гори је боравило више од 72 хиљаде руских туриста (укључујући 30 хиљада у објектима колективног смјештаја). Додајмо томе 2,8 хиљада Руса само у објектима колективног смјештаја у октобру ове године (засад других података нема). Испада да је од јула до септембра 2021.године овдје боравило 75 хиљада Руса. Ја то не бих могао назвати одсуством. Jесте, то је знатно мање од рекордних 350 хиљада наших туриста у 2019. години, али ово је, ако не гријешим, десет пута више него у туристичкој сезони 2020.године. Дакле, прије ће бити да је динамика нашег туризма у Црној Гори позитивна. И то под условима у којима се пандемија наставља у читавом свијету и она се најозбиљније одразила на привреду свих земаља свијета без изузетка. Мада су у руској привреди дешавања у вези са пандемијом, према постојећим процјенама, била превазиђена у љето 2021.године, тешко да би се могли чудити томе што су на фону преброђених економских сложености и у условима појаве нових сојева коронавируса људи били мање склони да путују у иностранство. Плус, у нашем случају оштра ограничења могућности путовања у иностранство у 2020. години послужила су као јак подстицаj многим Русима да путују по самој Русији. Таква тенденција је појачана и у 2021. години и њу је подржала Влада Русије у смислу доношења мјера за подршку унутрашњем туризму Русије, укључујући „кешбек“ за путовања унутар земље. При томе су за страствене путнике по свијету могућности путовања преко границе ове сезоне такође постојале, па чак су се стално шириле. Опрезно, уз јасно поштовање критеријума, које је утврдила руска влада, у погледу успостављања авио-саобраћаја отварани су директни летови према другим земљама. У неким случајевима, због погоршања епидемиолошке ситуације, морало се поново привремено обустављати већ обновљене летове – на примјер, са Турском, Танзанијом, сасвим недавно са Јужноафричком Републиком. Нажалост, садашња ситуација са ковидом-19 у Црној Гори засад нам не дозвољава да обновимо директан авио-саобраћај. При томе, колико знам, Русија није једина земља која овдје није обновила директне летове, има и других примјера, па и међу земљама чланицама ЕУ.

Разумиje се да ми схватамо негативне последице пандемије за црногорску туристичку привреду, тим прије што Руси одавно и искрено воле вашу у историјском и културом смислу блиску земљу, цијене њене туристичке љепоте и пријатељске наклоности Црногораца. Ми сви сада учимо да живимо са пандемијом, да јој се супротстављамо и да се враћамо нормалном животу. Надамо се да ће се појачањем темпа вакцинације и у Црној Гори и у Русији постепено побољшавати епидемиолошка ситуација, што ће створити услове за обнављање авио-саобраћаја.