Пандемија ковид-19 представља додатни ризик који води ка проблемима менталног здравља код дјеце, показало је истраживање институције Заштитника људских права и слобода.
Извјештај о утицају мјера за спречавање ширења коронавируса на ментално здравље дјеце у Црној Гори, који је сачињен уз подршку УНИЦЕФ-а, показао је да надлежни органи нијесу успоставили методологије процјене утицаја донијетих мјера на остваривање права дјеце.
Шеф представништва УНИЦЕФ-а у Црној Гори, Хуан Сантандер, казао је да је пандемија утицала на свако дијете на планети.
- Далеко више су погођена дјеца која су и прије пандемије била у неповољном положају. То је један од кључних налаза извјештаја који данас објављујемо и који државне власти морају узети у озбиљно разматрање- навео је Сантандер.
Он је поручио да Црна Гора треба да укључи све заинтересоване стране у процес доношења одлука које утичу на њихове животе.
- Ово је један од темељних принципа Конвенције Уједнињених нација о правима дјетета, по којем свако дијете има право да учествује у свим стварима које утичу на његов живот- казао је Сантандер.
Он је позвао националне и локалне власти да се редовно консултују са дјецом и младима о свим политикама које су релевантне за њихов живот. Омбудсман Синиша Бјековић казао је да пандемија и мјере које су доношене захтијевају прилагођавање и одраслих и дјеце, без обзира на њихов узраст.
Он је указао да су за млађу дјецу дешавања код куће и у школи чест извор стреса.
- У кући значајан извор стреса за дјецу могу бити породична неслагања, развод родитеља, као и промјена дома и околине- навео је Бјековић.
Он је, како је саопштено из институције Заштитника, говорио о неједнаком ефекту који су мјере имале на развој дјетета, а тичу се диспропорција у приступу ресурсима који су у функцији образовања, комуникација, (не)доступности информација, неједнакој дистрибуцији терета који мјере намећу и недостатку сервиса подршке у различитим областима обухваћеним истраживањем.
- Ту су и разлике у економско-социјалној сфери, временска неодређеност и правна несигурност када је у питању правни оквир за извршавање наредбодавних аката извршне власти, а у свему томе посебно се наглашава ризик по ментално здравље који запажем у односу на ограничења физичког окружења и слободе кретања- рекао је Бјековић.
Он је подсјетио да су мјере повремено биле кориговане, као и да су често биле недоречене и изазивале конфузију у примјени.
- Сама та чињеница неминовно је утицала на додатни ризик по ментално здравље који се огледа у неизвјесности окружења и прилагођавању нечему што се може дефинисати као недостатак у процјени приступа и анализи узрока ризика који мјере намећу- оцијенио је Бјековић.
Он је захвалио на подршци УНИЦЕФ канцеларији у Црној Гори, наводећи да је извјештај доказ континуиране и квалитетне сарадње.
Замјеница Заштитника за права дјеце, младих и социјалну заштиту, Снежана Мијушковић, навела је да су предмет анализе били ставови и мишљења дјеце и родитеља, као и професионалаца који са њима директно раде - наставници, васпитачи, педагози, социјални радници, дефектолози, терапеути.
Она је казала да је закључено да постоји недовољна међусекторска сарадња у превенцији и подршци дјеци и породицама током пандемије.
- Надлежни органи нијесу успоставили методологије процјене утицаја донијетих мјера на остваривање права дјеце, са посебним освртом на рањиве категорије- навела је Мијушковић.
Како је рекла, увиђа се и неукљученост дјеце приликом креирања и доношења ограничавајућих мјера које се директно на њих односе.
Мијушковић је, као један од закључака истраживања, навела и недовољну правну уређеност заштите менталног здравља дјеце током пандемије кроз националну регулативу - закони, правилници, протоколи о поступању, и потребу за њиховим усаглашавањем са међународним стандардима.
