Нацрт Закона о измјенама и допунама закона о регистрима пребивалишта и боравишта предвиђа да су црногорски држављани дужни да у року од годину дана од доношења закона пријаве своје боравиште уколико то нису уопште учинили, односно да поново пријаве своје пребивалиште ако већ јесу, а уз подношење изјава предвиђених овим законом.
Новитет у нацрту овог закона, у који је "Дан" имао увид, јесте могућност Министарства унутрашњих послова (МУП) да од полиције затражи теренску провјеру тачности адресе у случајевима сумње у тачност пријављених података приликом пријаве промјене пребивалишта и пријаве промјене адресе.
– Оно што је довело до предложених измјена и допуна закона јесте чињеница да само уређено пребивалиште значи тачан и прецизан бирачки списак. Закон о регистрима пребивалишта и боравишта је крунски пропис за уређење бирачког списка, а следствено томе и за враћања повјерења грађања у сами бирачки процес – пише у образложењу нацрта.
Одредбама члана 2 овог нацрта закона предвиђено је да је црногорски држављанин, приликом подношења захтјева за пријаву пребивалишта, пријаву промјене пребивалишта, као и пријаву промјене адресе пребивалишта, у обавези да да изјаву о томе да се настанио у мјесту и на адреси коју је навео у пријави, а уколико је у пријави наведена адреса стана који је у власништву другог лица, уз пријаву се подноси и овјерена изјава тог лица којом даје сагласност да црногорски држављанин пријави ту адресу као адресу становања.
– На овај начин се додатно појачава одговорност самих грађана и стварају се предуслов за провјеру од стране надлежних органа, која има за циљ утврђивање броја црногорских држављана који заиста живе у овој земљи– наводи се у образложењу нацрта.
Како закон предвиђа, црногорски држављанин jе дужан да промjену пребивалишта пријави министарству у општини у коjоj намjерава стално да живи у року од осам дана од настанка промjене.
У нацрту је предвиђена и обавеза одјављивања пребивалишта у Црној Гори, што до сада није био случај. У закону је предвиђено "може одјавити", што је у нацрту измијењено у "дужан је пријавити".
– Један од кључних проблема у регистру пребивалишта јесте да одређени број црногорских држављана има фиктивно пребивалиште, тј. пријављено и никад неодјављено пребивалиште у Црној Гори, а де факто живе и привређују у иностранству, односно настањени су уиностранству, са намјером да управо тамо живе. Анализом прописа дошло се до закључка да је чињеница да ова лица немају обавезу да одјаве пребивалиште, већ је то остављено као могућност, управо довела и створила могућност да оваква лица имају фиктивно пријављено пребивалиште – наводи се у акту.
Када је ријеч о Садржају евиденција, Евиденциjа пребивалишта црногорских држављана садржи готово исте податке. Додат је датум поновне пријаве као новитет који предвиђа нацрт, којим прописана и обавеза прописивања обрасца поновне пријаве пребивалишта.
– Евиденциjа пребивалишта црногорских држављана садржи: jединствени матични броj лица, презиме и име, рођено презиме, пол, датум и мjесто рођења, име оца, име маjке, матични броj оца и матични броj маjке, односно стараоца, пребивалиште, адресу, датум приjаве, датум поновне пријаве, занимање, степен и врсту школске спреме и брачно стање. Евиденциjа црногорских држављана са пребивалиштем у Црноj Гори и боравком у другоj држави садржи и датум одласка из Црне Горе, назив државе и адресу боравка и датум повратка у Црну Гору. Новитет је да Евиденција одјава пребивалишта црногорских држављана који су се одселили у другу државу, поред наведених података, садржи и датум одјаве пребивалишта, односно датум и број извршног рјршења у одјави, назив државе у коју се иселио и адресу у тој држави, ако су ови подаци дати у одјави пребивалишта или су познати– пипе у нацрту.
У закључку се наводи да не постоје одредбе примарних извора права Европске уније, нити одредбе секундарних извора права ЕУ са којом се овај пропис може упоредити ради утврђивања степена његове усклађености.
Такође се наглашава и да за спровођење овог закона нису потребна посебна додатна средства у буџету Црне Горе.