Измјене Закона о регистрима пребивалишта и боравишта кључ су за рјешавање проблема бирачког списка, који Црна Гора деценијама не може да ријеши, оцијенио је министар без портфеља Зоран Миљанић.
Он је оцијенио да нерјешавање тог проблема не одговара грађанима, држави, а ни политичким актерима у Црној Гори.
– Ако би се враћали уназад 30 година, јасно је коме је у претходном периоду одговарао несређен бирачки списак, онима који су могли да манипулишу бирачким списком, гласовима, са свим оним што смо имали прилике да гледамо и што се догађало у претходном периоду – рекао је Миљанић у интервјуу агенцији МИНА.
Миљанић, који је раније био државни секретар у Министарству унутрашњих послова (МУП), казао је да се централни проблем налази у неуредном регистру пребивалишта црногорских грађана.
– То значи да црногорски грађани, који иду на рад у иностранство или селе се из Црне Горе, до сада по Закону о пребивалиштима и боравиштима нијесу имали законску обавезу да се одјаве – појаснио је Миљанић.
Коментаришући оптужбе дијаспоре да власт жели на неки начин да се ријеши великог броја грађана који живе у дијаспори да не могу да гласају и да се прави изборни инжењеринг, Миљанић је казао да је то потпуно погрешна перцепција.
– То је у том тренутку било исполитизовано питање и ми у МУП-у смо укапирали о чему се ради, да је централни проблем тај неуређени списак пребивалишта и боравишта и регистар – рекао је Миљанић.
Миљанић је навео да се не зна ко тачно у Црној Гори живи и ко има пребивалиште.
– Зато што по Закону о регистру пребивалишта и боравишта ви нијесте морали да се одјавите. То није била императивна норма да се одјавите ако идете да живите негдје ван граница Црне Горе – појаснио је Миљанић.
Упитан колико би тих људи могло да буде, Миљанић је рекао да тај податак немају и да су предложили да се неке одредбе тог закона промијене. О
Он је навео да је, у складу са тим, у МУП-у била формирана радна група за измјене Закона о регистру пребивалишта и боравишта, која је завршила посао, додајући да је измијењен предлог закона упућен Скупштини.
Миљанић је, о проблему дупло уписаних бирачи, казао да је за годину и по одржани локални избори у неколико општина и да је интензитет проблема био колика је неизвјесност око побједника на неким изборима.
– Тамо гдје је та неизвјесност била највећа, тамо су ти проблеми били највећи – рекао је он и додао да су тамо гдје није било неких дилема око побједника избори пролазили потпуно мирно.
Он сматра да ће и у Црној Гори избори бити празник демократије, како је то свуда у неким развијеним и нормалним државама и да ће бити далеко од тога да се било који изборни процес може сматрати као ратно стање, или да долазе из других држава да помажу једне или друге.
– И са овим политичким промјенама, сматрам да ће доћи до политичке стабилности у Црној Гори и у односу на само изборно право, а исто тако и у односу на изборно законодавство, мислим да ће парламент коначно почети да ради свој посао – додао је он.
Упитан да објасни то што се према посљедњим подацима број уписаних бирача приближио укупном броју становника, Миљанић је казао да мисли да се ради о људима који не живе у Црној Гори, а нијесу одјавили своје пребивалиштве. Миљанић је навео да се не може рећи да они немају право гласа, јер ако нијесу стекли право гласа у другој држави, њима је Црна Гора једина држава гдје могу да гласају.
Он је истакао да се право гласа губи губљењем црногорског држављанства. Како је казао, први пут, што се тиче локалних избора, на свим локалним изборима који су били у задњих годину провукли су бирачки систем кроз АФИС.
– АФИС је систем за дедупликацију фотографија отисака прста и, ако би се појавили дупли бирачи, тај систем би их аутоматски елиминисао. Ми нијесмо имали таквих случајева, АФИС није препознао људе који су на тај начин дупли бирачи – рекао је Миљанић
На питање докле се стигло са филтрирањем бирачког списка, он је казао да су прошли све општине.
– Тако да мислим да и уз сва ова каснија унапређења, са сређивањем и новим Законом о регистру пребивалишта и боравишта ми бисмо у многоме успјели да бирачки списак доведемо на границе нечега што је прихватљиво за све у Црној Гори – рекао је Миљанић.
Миљанић је истакао да помаже и нова биометријска лична карта и апеловао на све који нијесу замијенили стару личну карту да то ураде.
Говорећи о измјенама критеријума за утврђивање услова за стицање црногорског држављанства, Миљанић је казао да не може да се бави инжењерингом избора. Он је додао да је, када су предложили ту одлуку у априлу прошле године, постојао низ протеста и проблема зато што се, према његовим ријечима, неке ствари у Црној Гори желе под сваку цијену политизовати.
–Ту нема мјеста политиканству нити политици, том одлуком промијењен је само један до осам критеријума, то је да се умјесто десет година непрекидног боравка у Црној Гори сматра пет година непрекидног и пет година привременог – рекао је Миљанић и додао да се то односи на људе који живе дуго у Црној Гори и који су засновали брак у Црној Гори.
Како је навео, 95 или 96 одсто случајева се односи на особе које живе дуго у Црној Гори и које су у Црној Гори засновале брак са црногорским држављанином.
Он је навео да ниједан случај од захтјева који су по том Закону упућени за добијање држављанства није ријешен, зато што је рок за рјешавање годину.
- Црногорски Закон о држављанству је доста ригидан, међу најригиднијим и тако и треба да буде, управо из разлога јер је Црна Гора мала држава и да врло лако може доћи демографски до промјена у бирачком тијелу, а самим тим и до укупних друштвених промјена - оцијенио је Миљанић.
Миљанић је истакао да попис становништва није никаква фама и да је то нешто што се у свим демократијама дешава у складу са законом.
- Не видим никакав проблем и у Црној Гори да не буде пописа становништва. Зашто га не би било, у складу са законом и у року који закон прописује - рекао је Миљанић.
Он је, говорећи о податку да су неки држављани Црне Горе, истовремено и држављани других држава, казао да су добили одређене спискове од невладиног сектора и неких медија.
- Ми смо, као одговоран државни орган, упутили све те спискове државама на које се односе, међутим одговор је био негативан, тако да фактички ми нијесмо добили одговор који су то држављани Црне Горе из Србије, Босне и Херцеговине (БиХ) или неке друге државе, који су држављани и једне и друге државе - навео је Миљанић.
Он је додао да од Србије и БиХ нијесу добили одговор јер их ограничава њихов закон о тајним подацима и заштити личности.
