Социјалистичка народна партија Црне Горе саопштила је да се у Црној Гори се данас обиљежава изузетно значајан датум – тридесет година од проглашења Црне Горе првом еколошком државом у свијету.
- Међутим, три деценије касније стање у пракси показује да смо миљама далеко од земље која своје постојање и будућност темељи на одрживом развоју и очувању животне средине. Тиме је еколошка држава остала само племенита идеја која никада није остварена. Један од услова за пријем у европску породицу народа, поглавље 27, које се односи на животну средину и климатске промјене, званично је отворено 10. децембра 2018. године. Вјеровали смо се да ће се овим чином стање у области животне средине помаћи с мртве тачке, али претходна власт је наставила са лошим политикама када је у питању однос према природи- наводе они.
Како су навели, примјера девастације животне средине има на сваком ћошку.
- О озбиљности ситуације довољно говори податак да у цијелој држави постоје само четири градска постројења за пречишћавање отпадних вода, те преко 300 дивљих депонија. Једна од посебно захтјевних еколошких области је управљање водама чије рјешавање захтијева огромна улагања. Подсјећамо да су наше ријеке са свих страна биле нападнуте пројектима изградње малих хидроелектрана, које су на њима жељели да граде бизнисмени блиски ДПС-у. Воде, нажалост, нису једине угрожене. О загађењу ваздуха говори се већ деценијама. Пљевља су међу најзагађенијим градовима Европе, док се са овим проблемом муче и Подгорица, Никшић и Бар- истичу они.
Поручују да девастација заштићених простора изградњом инфраструктуре, попут аутопута Бар-Бољаре који је директно угрозио ријеку Тару, захтијева системски одговор надлежних институција.
- Утицај изградње аутопута на ову ријеку препознала је и Европска комисија у свом извјештају за Црну Гору, али и УНЕСЦО, под чијом заштитом се налази комплетан слив Таре. Улцињска Солана је под притиском међународне заједнице и страних амбасада једва истргнута из канџи они који су јој мислили „добро“. Ни сузе барских гимназијалаца нису спријечиле градске власти да посијеку деценијама старе чемпресе који су били симбол града. Планина Сињајевина је једва одбрањена од намјере бившег министра одбране да се на њој гради војни полигон. Бивша власт је уставницу одредницу о Црној Гори као еколошкој држави више доживљавала као терет и економски трошак, него као развојну шансу. Овог питања су се сјећали само када је потребно прикупити политичке поене или када их званичници ЕУ подсјете на његову важност- наглашавају из СНП-а.
Сматрају да нова власт мора схватити значај концептра еколошке државе и увидјети да је то сјајна шанса да се на свјетском тржишту Црна Гора позиционира као препознатљива, јединствена и вриједна дестинација.
- Од тога корист могу и морају имати наши потомци, којима смо дужни да оставимо здраву и очувану животну средину- рекли су из СНП-а.
