Цивилни сектор је важна карика за развој Црне Горе, казала је министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија Тамара Срзентић, наводећи да Влада намјерава да ојача рад Савјета за сарадњу органа државне управе и цивилног сектора, како би то тијело било продуктивније.
Она је на конференцији „Цивилно друштво након пандемије КОВИД 19 - амбијент за дјеловање и кључни изазови“, коју је организовао Центар за развој невладиних организација (ЦРНВО), истакла да Влада у НВО види пријатеље и партнере.
Влада, како је поручила Срзентић, жели да свим НВО обезбиједи једнаке услове за рад.
- Цивилни сектор је важна карика за развој Црне Горе. Кључни проблеми које видимо у примјени закона о цивилним организацијама односе се на финансирање пројеката и програма НВО и избор и рад независних процјењивача, што ће, између осталог, нити у фокусу нашег интересовања- казала је Срзентић.
Она је најавила да у наредном периоду намјеравају да ојачају рад Савјета за сарадњу органа државне управе и цивилног сектора.
-Настојаћемо да то тијело буде продуктивније чиме ће се оправдати његова улога као савјетодавног тијела Владе- рекла је Срзентић, преноси Медиабиро.
Она је казала да је Министарство спроводило финанасирање у континуитету, у складу са Законом о финансирају цивилног сектора. Према ријечима Срзентић, због новонасталих околности пролонгирали су рокове и одложили планиране активности.
Срзентић је рекла да ће настојати да детаљно сагледају све изазове са којима су се и раније суочавале НВО при имплементацији Закона о финансирању цивилног сектора. Она је додала да Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија у наредном периоду намјерава да дефинише дијалог са НВО како би дошли до заједничких рјешења.
Извршна директорица ЦРВНО, Ана Новаковић Ђуровић, казала је да је пандемија коронавируса без дилеме оставила посљедице на рад и дјеловање НВО, једнако као и на друге секторе друштва.
- Из тог разлога смо спровели истраживање, прије скоро годину, које је показало већ тада конкретне негативне ефекте кризе по дјеловање организације цивилног друштва- навела је Новаковић Ђуровић.
Према њеним ријечима, већ тада је било извјесно да ће у сектору бити отпуштања запослених, да организације треба из коријена да мијењају начин рада и да оне које пружају сервисе рањивим групама неће бити у прилици да то чине, без неке подршке државе.
Због тога су, како је рекла Новаковић Ђуровић, детаљном аргументацијом од Владе тражили да омогући субвенције на плате запослених у НВО.
Она је казала да је одговор био негативан. Према ријечима Новаковић Ђуровић, не само да нијесу добили субвенције, него је изостала и подршка која је раније постојала.
- Ту мислим на подршку пројектима НВО из државног буџета. Ми улазимо у шести мјесец ове године, без информације да ли ће уопште бити додјеле законски опредијељених средстава за пројекте НВО- навела је Новаковић Ђуровић.
Шеф сектора са сарадњу у Делегацији Европске уније (ЕУ) у Црној Гори, Херман Шпиц, истакао је да НВО имају значајну улогу у Унији, као и у консолидацији демократија.
ЕУ је, како је казао, током прошле године издвојила 30 милиона ЕУР за подршку цивилног сектора. Шпиц је рекао да Влада треба да схвати да организације цивилног друштва имају виталну улогу између управе и грађана.
- И то захтијева да их слушамо и радимо са њима- навео је Шпиц.
Цивилни сектор, како је додао, мора да буде проактиван у свом раду са јавном управом.
- Кад је у питању даљи развој цивилног друштва, неопходно је да Влада правилно примјењује законе које уређују сарадњу са НВО. То је дуготрајан процес који захтијева ангажовање и вољу са обје стране- казао је Шпиц.
Главна преговарачица Зорка Кордић рекла је да је цивилни сектор значајан сегмент друштва за приступање Црне Горе ЕУ.
- Искуство нас је учврстило у увјерењу да је ово процес свих нас и да у њему свако има своје мјесто и припадајућу улогу. Ми смо и даље најнапреднија држава у процесу ка приступању у ЕУ- истакла је Кордић.
Она је додала да је Црна Гора укључила цивилни сектор у преговарачку структуру.
- Трајање преговарачког процеса утицало је како на државне, тако и на цивилне структуре друштва да профилишу своје активности по мјери захтјева приступног процеса, али и ширих европских трендова којима тежи наше друштво- навела је Кордић.
