Ukupni depoziti građana i privrede na kraju oktobra iznosili su 5,536 milijardi eura. U jednogodišnjem periodu su zabilježili rast od 532,9 miliona eura, što je 10,65 odsto, dok su u odnosu na oktobar 2021. veći za milijardu i po.

– Na depozite fizičkih lica odnosi se 2,679 milijardi eura ili 48,39 odsto, dok se na depozite pravnih lica odnosi 2,857 milijardi ili 51,61 odsto. Na godišnjem nivou, depoziti fizičkih lica ostvaruju rast od 319,5 miliona eura ili 13,54 odsto, dok depoziti pravnih lica ostvaruju rast od 213,4 miliona eura ili 8,07 odsto. Depoziti po viđenju su dominantni sa 81,45 odsto u ukupnim depozitima. U bankarskom sistemu i dalje je prisutna ročna neusklađenost depozitnog potencijala. Učešće nerezidentnih depozita je značajno i iznosi 24,22 odsto, dok depoziti u drugim valutama čine 4,78 odsto ukupnih depozita. U oktobru 2023, pasivna prosječna ponderisana efektivna kamatna stopa (PPEKS) iznosila je 0,25 odsto i u poređenju sa oktobrom 2022. ostala je na istom nivou – navedeno je u Programu ekonomskih reformi (PER) koji je usvojila Vlada.

Iznos depozita je veći za dvije milijarde od ovogodišnjeg budžeta koji je projektovan na 3,5 milijardi eura. Budžetom je predviđeno zaduživanje do 1,15 milijardi eura, pa bi Vlada možda mogla da animira građane i privredu da novac koji drže u bankama pozajme Vladi putem obveznica. Tako bi Vlada mogla da se zaduži po povoljnijim uslovima, a građani i privreda da zarade još novca. Depoziti su veći i od državnog duga koji je na kraju oktobra iznosio 3,99 milijardi eura, što je za milijardu i po manje od depozita građana i privrede. Ukupni depoziti veći su i od ukupno izdatih kredita privredi i građanima.

– Krediti pravnim licima iznose 2,366 milijardi eura ili 58,14 odsto ukupnih kredita, dok krediti fizičkim licima iznose 1,703 milijarde eura ili 41,86 odsto ukupnih kredita. U istom periodu, krediti odobreni fizičkim licima bilježe rast od 8,75 odsto, dok su krediti pravnim licima zabilježili rast od 14,48 odsto. U strukturi kredita po ključnim nosiocima, nakon kredita fizičkim licima koji su dominantni sa 41,86 odsto, slijede krediti privredi sa 31,47 odsto, krediti Vladi Crne Gore sa 4,79 odsto, plasmani bankama sa 16,85 odsto i ostali krediti sa 5,03 odsto učešća u ukupnim kreditima – pokazuju podaci iz PER-a.

Krediti privredi, kako je navedeno, iznose 1,28 milijardi i bilježe rast od 1,76 odsto na godišnjem nivou. Krediti u drugim valutama čine 3,46 odsto ukupnih kredita, dok krediti nerezidenata učestvuju sa 21,06 odsto u ukupnim kreditima i navedeno se u najvećoj mjeri odnosi na sredstva na korespodentskim računima ino banaka.

– Dugoročni krediti, koji čine 76,57 odsto svih kredita u sistemu, dominantno su finansirani iz stabilnih kratkoročnih depozita, koji čine 90,16 odsto ukupnih depozita u sistemu – piše u dokumentu.

Vrijednost koeficijenta kredita i potraživanja u odnosu na depozite iznosi 73,51 odsto, što znači da je u sistemu 1,466 milijardi eura više depozitnog potencijala u odnosu na potraživanja po osnovu odobrenih kredita.