Kako kažu naši sagovornici, investicije su nam potrebne, ali način sklapanja sporazuma i činjenica da Crna Gora nije usvojila niz značajnih strateških dokumenata koji obezbjeđuju pravila po kojima se takva ulaganja mogu sprovesti, ova ulaganja čini spornim.
Takođe, investicija od 30 milijardi eura ne donosi samo ekonomske promjene, ona može promijeniti državu na više načina, pa se zato sa takvim planovima ulazi opreznije uz poštovanje svih zakona i uvažavanje i državnih i lokalnih interesa, poručuju oni.
– Investicije donose razvoj, nove tehnologije, unapređenje vještina, otvaraju nova radna mjesta. Ali, pri tome je veoma bitno da imamo kvalitetne investitore i održive investicije, što ne podrazumijeva dominantno nekretnine, jer one dugoročno ne daju velike ekonomske benefite. Ako želimo da imamo kvalitetne investirore, prvo moramo da uredimo naše prostorne planove i strateški da se opredijelimo šta želimo i kako to želimo da ostvarimo – ističe Mulešković.
On naglašava da sklapanje ugovora o velikim investicijama zahtijeva visoki stepen transparentnost, jer u protivnom postoji opravdana bojazan kada je u pitanju zaštita državnog interesa.
– Nemamo strateški pristup da bismo znali šta su prioriteti Crne Gore, da ne bismo više došli u ovu situaciju u koju smo došli zbog ovog ugovora. Nedostaje nam transparentnost tog ugovora da bismo shvatili šta investitor želi. Nedostaje nam studija održivosti, da bismo vidjeli kako će tako veliko ulaganje uticati na svaki segment društva. Moramo da znamo koji su to prioriteti Crne Gore, da ne bismo više došli u situaciju u kojoj smo sad – kaže Mulešković.
Sve mora mnogo prije investiicije da se pripremi i obrazloži, kaže on.
– Da bismo dobili kvalitetne investitore, koji će nam ostati, vladavina prava mora da bude na mnogo višem nivou. Poštovanje zakona, transparentnost prilikom donošenja zakona, ne česta promjena legislative, takođe je veoma bitno da imamo na umu u koje to sektore sve želimo da ulažemo, i da to ne bude isključivo energetika i turizam, jer moramo da znamo da je naš prostor ograničen. Nama treba ulaganje u proizvodnju, poljoprivredu, i da sve to na strateški način povežemo. To je strategija i diverzifikacija ekonomije – navodi on.
Kako Mulešković ističe, za velike investicije ništa manje nisu važni efikasna javna administracija, digitalizovane javne usluge i bolja infrastruktura.
Svaka investicija je progres koji donosi povećanje BDP-a i rast prihoda, i koja može realno da generiše rast zarada, smatra ekonomski analitičar je Davor Dokić.
Ipak, dovođenje velikog investitora bez postojanja planske dokumentacije smatra veoma neozbiljnom populističkom pričom.
Priča oko ove investicije veoma nespretno i neozbiljno vođena, i ozbiljna država ne radi to tako kako je to do sada Vlada vodila.
– Moraju se odrediti prioriteti ekonomske politike. Da li je to ulaganje u energetiku, turizam, ulaganje u putnu infrastrukturu... Mora se odrediti šta nam je primarno, a šta sekundarno. Da li mi znamo što je primarno u našoj ekonomiji? Mora da postoji neki redosled. Kako možete dovoditi tako ozbiljnog investitora bez strateškog prostornog plana? Reći mu zidaj ti, pa ćemo mi ostalo završiti – pita Dokić.
Kako je istakao, on je uvijek za investicije, ali iza njih mora stajati ozbiljan projekat. Smatra da je Crnoj Gori hitno potrebno tijelo u kojem bi bili uključeni akademska zajednica, privrednici, donosioci odluka, koji bi trebalo građanima da daju odgovor šta našoj državi treba na Velikoj plaži.
– Nama treba odgovor na pitanje šta je to što će Alabar graditi. Ne znamo šta će Alabar graditi, jer planskog dokumenta nema, a čim ga nema, onda je to podložno dogovorima. To smo imali 30 godina pod Đukanovićem – zaključio je Dokić.
Коментари (0)
Оставите свој коментар