Посебна сједница Скупштине Црне Горе настављена је данас, а на посланичка питања одговара министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић. Он је казао да Влада обезбијеђује стабилно функционисање здравственог система и да ће плате здравственим радницима бити веће и до 40 одсто, на шта је посланик Јевто Ераковић казао да већ недостаје новца за децембарске плате. Министар је казао, говорећим о пројекту "Европа сад" да ће кроз 13 мјесеци пензије бити повећане три пута. Скупштина ће бити настављена сјутра у 11 сати, на питања одговара министрака просвјете, науке, културе и спорта Весна Братић, затим министрака здравља Јелена Боровинић Бојовић и министар економског развоја Јаков Милатовић.
ТОК СЈЕДНИЦЕ УЖИВО:
Јевта Ераковића (ДПС) интересује колико ће према процјени Министарства финансија износити текућа потрошња здравственог система у 2021. колико ће износити неизмерене обавезе у 2021., односно колико новца недостаје за потребе здравственог система у 2021.години, и како је планирано да се обезбиједе недостајућа средства у 2022.години да би здравствени систем функционисао без проблема.
Казао је да је тренутна потрошња здравственог система око 333 милиона еура, минимум 30 милиона већа него што је Влада панирала буџетом.
- Ова Влада обезбијеђује стабилно функционисање здравственог система и поред великих проблема којима се свакодневно сусреће, имајући у виду лоше наслијеђено стање због значајног дуговања који су се годинама акумулирали, а који су узрок дугогодишњег лошег руковођења овим ресором. У склађу са наведеним, Влада је започела низ активности са циљем унапређења здравствене, социјалне и фискалне политике који ће имати позидван утицај на здравље нашег становништва, као и на општи економски развој у Црној Гори. Законом о буџету Црне Горе за 2021. годину, Фонду за здравствено осигурање планирана су средства у износу од 303,94 милиона еура, а извршење за прва три квартала износи 252,09 милиона еура. Неизмирене обавезе Фонда за здравствено осигурање Црне Горе, јавних здравствених установа и Института за јавно здравље, без капиталних издатака на дан 31.12.2020. године износиле су 39,74 милиона еура од чега се на доспјеле неизмирене обавезе на дан 31.12.2020. године односи 20,76 милиона еура Укупне доспјеле неизмирене обавезе Фонда на дан 30.06.2021. године износиле су 23,35 милиона еура - казао је, поред осталог, Спајић.
Ераковић је казао да за децембарске зараде већ недостаје новца.
Посланик Драган Краповић (Демократе - Демос - мир је наша нација) питаћо је Спајића због чега није продужена мјера примјене ниже стопе ПДВ-а од 7одсто која је истекла 31.08.2021 године, а односила се на припремање и услуживање хране, пића и напитака, осим алкохолних пића, газираних пића са додатком шећера и кафе, у објектима за пружање угоститељских услуга.
- Ми не повећамо порез већ враћамо на онај који је био прије избијања кризе, мислимо да смо услужну привреду помогли максимално- казао је министар.
Посланик Андрија Поповић (Либерална партија) питао је Спајића што ће Влада и Министарство предузети, да се катастрофална социјално-економска ситуација у Црној Гори санира, у којој у 2/3 црногорских општина има више пензионера него радника у чак три општине више корисника социјалне помоћи него радника? Како је за двије године изгубљено 60.000 радних мјеста, само у Подгорици 27.000, може ли се све приписати пандемији? Може ли се у оваквој структури привреде реализовати маркетиншки слоган "Европа сад".
- Подржаће ЛП све ово што будете предложили...Ово се коси са свим оним што сам ја учио, са економским правилима, али можда сте успјели нешто што нико никад у историји економије није, ко ће ово одбит, овакве поклоне...Подсјећате на мађионичара - истакао је Поповић.
Спајић је казао да посебно забирњавају социјалне прилике у земљи, кретање тржишта рада, због наслијеђених последица и проблема претходне власти и сматра да су потребне радикалне промјене за остварење економског побољшања. Истиче да "Европа сад" није маркетиншки трик.
Рашко Коњевић (СДП) питао је Спајића због чега министарство није подржало предлог за смањење акциза на гориво које је, усљед повећања цијене на берзи, досегло готово историјски максимум у Црној Гори? Занима га и да ли сматра да је за грађане и економију Црне Горе добро да плаћају скоро па највеће акцизе на гориво у региону, али и да цијена горива код нас буде већа него у многим развијеним државама ЕУ попут Аустрије или Луксембурга.
- Знате ли ко је Горан Радосављевић, савјетник премијера и на који начин је он дио државне управе и државног система, а посебно у контексту измјена закона у енергетици и увођења маркирања нафтних деривата -питао је Коњевић.
Спајић је казао да од сјутра очекује смањење цијена безоловног бензина и дизела. Додао је да Радосављевић запослен на основу уговора о дјелу.
- Уговор му је 3.00 еура мјесечно. Човјек који има и политички педигре, врло је активан у једној политичкој структури у Србији. Бојим се да тај уговор није једини, и имам инфомацију да исти такав уговор има у генералном секретаријату Владе - истакао је Коњевић.
Албин Ћеман, (Демократе - Демос - мир је наша нација) питао је министра следеће: на презентацији капиталног буџета за 2022. годину планирана су улагања у општини Петњица у износу од 850.000 еура. Који су то пројекти који ће бити финансирани из државног буџета, које пројекте је кандидовала локална управа и колико је тих пројеката прихваћено.
Министру се није свидјело то што по Пословнику не може да одговори увијек када сматра да треба, те сматра да су посланици у бољој позицији што се тиче постављања питања.
- Благодарим на 15 питања која су ми постављена, то је сјајно да сам толико популаран у Скупштини... Од стране локалне самоуправе Општине Петњица до завршетка процеса прирпеме предлога закона о буџету за 2022. годину овом министартсву није достављен предлог за финансирање капиталних пројеката - истакао је Спајић.
Сузана Прибиловић (ДПС) питала је министра колики је број државних службеника и намјештеника тренутно запослених у Министарству финансија, као и колико је лица, у периоду од 07.12.2020. до 06.10.2021. ангажовано у министарству по основу неке врсте уговора (уговора о привременим и повременим пословима, уговора о дијелу, уговора о пружању услуга, консултантским, експертским, рада пројекту), као и дугим облицима ангажовања.
- У овом органу тренутно је запослено 293 државна службеника и намјештеника, а по уговору о дјелу ангажовано је 15 особа - казао је Спајић.
Генци Нлманбегу (Албанска Листа) питао је министра да ли као предлагач Предлога Закона о буџету Црне Горе за 2022 годину, може предвидјети средства од 500.000 еура, за израду Студије изводљивости за оснивање „DULCINEA WB University" универзитета у Улцињу, који би имао међународни карактер, а промовисао позитиван примјер склада и суживота на ллирском полуострву тј. Балкану, нешто по чему је већ препознат град Улцињ.
- Мислим да то звучи као врло обећавајућа идеја, волио бих да видим план идеје. УМожемо се срести и разговаратио о томе- казао је министар.
Предраг Секулић (ДПС) питао је Спајића коjе приходне ставке из буџета за 2021. годину ниjесу испуњене у односу на план у прва три квартала ове године.
- Приходи су изнад планираних, што указује на успјешност планирања- навео је, поред осталог, министар.
Посланик Миомир М. Мугоша (ДПС) питао министра колико је Управа прихода и царина наплатила пореских прихода у периоду јануар-септембар 2021. на црногорском приморју (Улцињ,Бар,Будва,Тиват,Котор и Херцег Нови) у односу на исти упоредни период (јануар-септембар) 2019.
- Чињеница је да смо више пореза и царина наплати ове године, Управа прихода и царина, него 2019. у љетњем пеиоду- навео је министар, поред осталог.
Посланика Бориса Мугошу (Социјалдемократе) интересује које је мјере Влада предузела и предузима у циљу смањења сиромаштва дјеце.
- Министарство је посвећено налажењу рјешења сиромашне дјеце. Знамо да је сиромаштво глобални и друштвени проблем. Једна од најбољих инвестиција је улагање у дјецу, обезбједили смо бесплате уџбенике - истакао је Спајић.
Посланик Марко Милачић (Права Црна Гора) питао је Спајића на који начин планира да побољша стандард пензионера и како комнетарише опструкције према пројекту "Европа сад".
- Европа сад је план који је одржив. Пензионери за 13 мјесеци могу да осјете повећања пензија, од јула следеће године. Имаће три повећања - појаснио је министар Спајић.
Иван Митровић (ДПС) питаО је Спајића да ли у 2022. години кроз, "Маршалов план" или неку од других мјера, Влада намјерава да смањи досадашњи снажан утицај раста цијена основних животних намирница на економски положај пензионерске популације.
- Да ли је сходно Закону о социјалној и дјечијој заштити формирана трочлана комисија која врши провјеру радне способности, односно провјеру компетенција, знања и способности, при избору директора јавних установа чији је оснивач држава- друго је питање Митровића.
Спајић је казао, поред осталог, да ће се пуно тога десити ове и следеће године за пензионере у Црној Гори, те да прво долази повећање у јануару, затим у јулу следеће године и треће ће бити у јануару 2023. године.
Петар Ивановић (ДПС) питао је министра Спајића на основу којих података, анализа и студија је дошао до закључка да сви запослени у Цмој Гори примају на руке износ од 150 еура и да ли је радио анализу утицаја на микро, мала и средња предузећа. Занима га и на основу ког закона је задужена Црну Гору у децембру 2020. године, колико износи укупан дуг државе у апсолутним цифрама, колико од наведеног износа се односи на мандат министра и да ли зна колика је тренутна цијена посљедње емисије обвезница.
- Црна Гора је била приморана да се задужи, захваљујући стању које је оставила бивша власт. Министарство је транспарентно. Стање у трезору, нико није јавно знао, сада зна. Уговор и о хеџинг аранжману такође је објављен - одговорио је Спајић, поред осталог, и истакао да нема двојно држављанство.
