Министар финансија и социјалног старања у Влади Црне Горе Милојко Спајић рекао је у интервјуу за Глас Америке да би Сједињене Државе могле да улажу у више сектора у Црној Гори, пише Glas Amerike.
То ће, како је најавио, бити у фокусу његове прве званичне посјете Америци и разговара са америчким инвеститорима и компанијама, међу којима је и инвестициона банка Голдман сакс. Спајић истиче да је у прошлости, Црној Гори недостајала повезаност геополитичког и економског елемента.
-Ми смо већ неко вријеме геополитички окренути према Вашингтону и Бриселу. Међутим, економски смо више као централноазијска земља зато што имамо инвестиције примарно са Блиског истока, из Турске, Русије... Туристи примарно долазе из других земаља, а не Европске уније и Америке. Имамо инфраструктуру коју нам праве Кинези. Мислим да је сад право вријеме да спојимо геополитику и економију и један од примарних циљева ове посјете је управо то - да економија почне да се наслања на она тежишта на која је требало увијек да се наслања, а то је по мени примарно Вашингтон и наравно Нјујорк-истиче црногорски министар финансија.
Глас Америке: Које америчке инвестиције планирате и желите да привучете и колико је реално да Американци инвестирају у Црну Гору?
Спајић: Мислим да су америчке инвестиције јако реалне, нарочито инвестиције у инфраструктуру, енергетику и високу технологију. То су три примарна фокуса ове моје посјете. Нарочито када је ријеч о инфраструктури. Убрзо ћемо најавити једну врло интересантну платформу на којој ћемо радити заједно са нашим америчким партнерима - за изградњу инфраструктуре, не само у Црној Гори већ и у читавом региону Западног Балкана. Ту би Црна Гора заједно са Америком требало да има један лидерски положај, гдје би била та врста америчког репрезента у том дијелу свијета и неко ко би заједно са америчким партнерима био прва инстанца за прављење таквих пројеката.
Глас Америке: Можете ли да саопштите више детаља о том пројекту?
Спајић: Путна интерконекција је јако лоша у Црној Гори и то је прва ствар која треба да се побољша. Постоји и лучка интерконекција која је доста слабашна у односу на капацитете које рецимо Лука Бар може много боље да искористи. Такође, друге међуконекције као шти су мањи путеви и аеродроми, то су све ствари о којима ћемо разговарати сада у Вашингтону и у Нјујорку. Такође, енергетска будућност Црне Горе - ми је видимо потпуно као зелену. Међутим, свједоци смо да Америка ове години користи 23 одсто више угља него било кад и да је ова година рекордна што се тиче угља. Угаљ је један од локалних енергената којег нећемо моћи да се отарасимо тако лако неко вријеме.
Глас Америке: Кад сте говорили о америчким улагањима у инфраструктуру - да ли то значи да је Америка заинтересована да улаже у, поменули сте, Луку Бар, изградњу путева?
Спајић: Ја ћу имати састанке са најеминентнијим америчким инвеститорима - навео бих Блекстон, Карлајл, ККР. Са тим људима ћемо разговарати следећа три дана и то је фокус ових састанака. Нас радује што је мој драги пријатељ Габријел Ескобар такође врло фокусиран на економију на Западном Балкану и да је фокус ове администрације економија у региону, јер је то оно што треба да изњедри перспективу, првенствено за младе људе. Ми смо управо прије десетак дана имали иницијативу "Европа сад" која је првенствено упућена младим људима да остану у Црној Гори и да вјерују у њену бољу будућност.
Глас Америка: Сједињене Државе и Црна Гора су прије нешто више од мјесец дана одржали први економски дијалог током којег су потврдиле да "теже новим економским, трговинским, инвестиционим и комерцијалним приликама. Да ли је било каквих помака у реализацији онога о чему се разговарало?
Спајић: Наравно да јесте. То је једна макро прича која је више окренута неким генералним темама, како да се економски приближимо. Међутим, практичне ствари се дешавају на састанцима као ови сада, ова три дана. Ти састанци вјероватно не би имали ту тежину без економског дијалога који тренутно водимо. Та практична страна мора да прати ту макро причу.
Глас Америке: Да би америчке компаније улагале, потребна је као што знамо повољна пословна и политичка клима. Међутим, према новом извјештају Европске комисија, у Црној Гори су успорене реформе, изнесени су бројни проблеми у области владавине права, оцијењено да је корупција распрострањена. Колико ће то утицати на капацитете Црне Горе да привуче западне инвестиције?
Спајић: То су неке ствари које су проблематичне са стране западних инвеститора и на то смо упозоравали много пута. Владавина права и сигурност имовине су кључна ствар на коју западни инвеститори обраћају пажњу. Међутим, постоји један квалитативни рез у односу на оно што се дешавало раније у Црној Гори и инвеститори то препознају. Ми имамо Блекрок који је први пут инвестирао у Црну Гору по смјени власти.
Глас Америке: Гдје је Блекрок инвестирао?
Спајић: У црногорске обвезнице - први пут икада. Они су седам година разматрали инвестирање у црногорске обвезнице, али никада инвестирали. Први пут су инвестирали и то не мало. Имали су једну врло значајну инвестицију. Такође Пимко - највећи свјетски инвеститор у обвезнице - узео је изложеност према Црној Гори од неких 300 милиона, такође кроз неке деривате. Имамо позитивне вјетрове са запада, јер су ти људи почели да виде квалитативне помаке од онога што је било прије…Ово је једна година велике транзиције после 30 година власти. Ја мислим да је извјештај добар, нарочито за економски и финансијски дио гдје су похваљене разне реформе које се спроводе. Имамо ситуацију гдје је Црна Гора вјероватно једина земља у Европи која смањује дуг у односу на БДП, док свака друга земља у Европи има обратан тренд.
Министар Спајић и Милена Ђурђић у студију 55 Гласа Америке у Вашингтону
И рекао бих да ће Црна Гора ове године имати најмањи фискални дефицит у Европи, једина која ће имати у оквиру мастер критеријума за прикључивање Европске уније оних 3 процента, једина која ће смањити свој дуг по БДП-у са неких 89, 90 одсто нет дуга по БДП-у на крају прошле године до, како очекујемо до краја године, неких 76 одсто. То су велики помаци. Имамо хеџинг уговор који је претходна влада радила од 2014. године, а ми смо успјели да за шест мјесеци то завршимо. Имамо четири или пет узастопних мјесеци буџетског суфицита, што се никада није дешавало у Црној Гори, и он је продукт једног мукотрпног рада око програмског буџета који смо имали у марту ове године и предали. Црна Гора је први пут имала потпуно програмски буџет. Претходне владе су то радиле девет година, вршиле његову реформу, а ми смо то урадили за три мјесеца. И то се препознаје.
Овако велики инвеститори, као што сам већ набројао, не би нас ни разматрали да нису то видјели. То су неки квалитативни помаци које они виде. Наравно постоје многе ствари које ми не можемо да контролишемо - као што су судски И тужилачки дио који је потпуно одвојена грана власти. И то је један од огромних проблема с којим се страни инвеститори константно сусријећу. Наш Привредни суд је врло проблематичан и стављен је као један од најкорупмиранијих у Европи.
Глас Америке: Рекли сте да је извјештај Европске комисије био добар у дијелу који се односи на економију и финансије. Међутим, као што сам већ поменула, за улагања је потребна и владавина права како би сте на крају и гарантовали безбједност инвестиција. Како планирате да одговорите на примједбе у погледу владавине права, која ће на крају утицати и на способност Црне Горе да привуче инвестиције које сте и ви поменули?
Спајић: Владавина права је велики проблем, не само у Црној Гори већ и проблем Западног Балкана. То је један наслијеђени проблем који неће бити лако ријешити. Неке дубоке реформе су очекиване - као што је Тужилачки савјет… Ја нисам експерт за тај дио, имамо друге људе који се у влади баве том тематиком и ја сам убијеђен да они већ интензивно раде на свим тим пољима. Не само ми у влади, него читава Црна Гора помно прати дешавања у поглављима 23 и 24 која су врло битна за све нас. Не само за улазак у Европску унију, већ је битније да се грађани осјећају сигурно у својој земљи, да је њихова имовина заштићена. На Западу су то основна људска права.
Глас Америке: Исплатили сте прву рату дуга Кини за изградњу аутопута. Кад долазе на наплату наредне рате и да ли има планова за ново рефинансирање кредита?
Спајић: Ми као одговорна влада смо ушли јако у један врло тежак процес преговора са кинеским кредиторима. Као резултат тога смо почели да смањујемо изложеност Црне Горе према таквом кредитору, тиме што смо успјешно кренули са отплатом у јулу ове године, такође у јануару ћемо без икаквих проблема имати други дио тог кредита, отплате. Имамо ризик изложености према долару због којег смо штетовали 130 милиона еура до дана данашњег. То је врло битно поменуи. Тај уговор нам је од јула ове године, такозвани хеџинг уговор, који смо потписали са двије америчке и једном француском и једном њемачком банком. Имамо изложеност према долару која је потпуно контролисана тренутно.
Кинески кредит и утицај на црногорској обали Европе
Наш дуг је због тога потпуно одржив, имамо и похвале и од стране агенција за кредитни рејтинг и других организацја као што су ММФ, Свјетска банка и Европска комисија који су похвалили такав храбар потез. Претходне двије владе нису ништа урадиле по том питању. Седам година се чекало на тај уговор, ми смо то завршили за 6 мјесеци. Тиме показујемо одговорност према тако једном комплексном проблему. Та приоритетна дионица је само једна од дионица аутопута. Наставићемо разговоре са нашим интернационалним партнерима, првенствено са партнерима у Вашингтону и Нјујорку око опција за завршавање тог и свих битних инфраструктурних пројеката у Црној Гори.
Глас Америке: Када већ говоримо о инвестицијама - црногорски медији су пренијели да је компанија Адриатик пропертис, која је закупац града хотела Свети Стефан, Виле Милочер и хотела Краљичина плажа, тужила државу Црну Гору пред арбитражним суду у Лондону и да тражи одштету од 100 милиона еура. Да ли је влада добила ту тужбу и како ћете одговорити?
Спајић: Министарство економског развоја води тај процес испред владе. Мислим да су они сјајно водили тај један процес, врло тежак наслијеђени проблем. Мислим да је ту било пуно неправилности у прошлости у потписивању тог уговора, у висини тог уговора. За једну такву институцију као што је Свети Стефан ви рецимо имате врло јефтину ренту на годишњем нивоу. Имате неке многе друге дјелове уговоре који се сукобљавају са нашим Уставом…
Глас Америке: Да ли ћете покушати да га раскинете?
Спајић: Ја се као министер финансија не бих мијешао у тај процес, али имам пуно повјерење да ће Министарство економског развоја то разријешити на бенефит првенствено грађана Црне Горе.
Глас Америке: Недавно сте представили веома амбициозан програм економских реформи назван Маршалов план - Европа сад, у којем је најављено повећање плата радницима и олакшице за послодавце. Поједини аналитичари, експерти и политичари су план назвали популистичким и нереалним. Колико ће све то да кошта и како ће те то да платите у тренутку када се земља опоравља од пандемије коронавируса?
Спајић: У социјалном савјету, који је сачињен од најеминентнијих људи из социјалног дијалога у Црној Гори - значи имамо представнике свих синдиката и свих послодаваца - могли сте да чујете различита мишљења, имали смо доста дискусија и било је много интересовања за детаље. И ту је била једна врло интензивна дискусија која је завршена са једногласном одлуком да подрже план Владе "Европа сад". Дубоко су разумјели саму интенцију плана - да наши млади људи првенствено остану у Црној Гори, да не иду у Америке и Европску унију, него да остану ту гдје јесу. То је главна интенција нашег плана. Друга интенција је да покренемо привреду, и да ти радници који буду укључени у то покретање привреде, буду адекватно плаћени за то.
Какав је домет "Маршаловог плана" црногорских власти?
То није био случај у прошлости. Претходним владама је требало десет година да повећају минималну зараду са неких 196 еура на 222 еура. Ми смо за три мјесеца повећали са 222 на 250 - то креће од октобра ове године та примјена тог правила. Ако би се усвојили ови закони, а ја сам сигуран да хоће, јер нема разлога да било ко из скупштинске већине гласа против ових мјера и оваквог буџета, мислим да ћемо имати од јануарске плате повећање за све раднике у Црној Гори у просјеку 17 одсто. За раднике са мањим примањима та повећања ће бити значајно већа. За раднике са минималним примањима то ће бити 80 одсто скок зараде, са 250 на 450. За раднике са неким мало нижим примањима, око 400, 500 еура - они ће имати повећање преко 20 одсто.
Глас Америке: Наравно, сви желе веће плате, али како ће то обезбиједити средства за то?
Спајић: У Црној Гори имате један феномен кеша на руке. Сива економија на тржишту рада је вјероватно најгора и најизраженија. И с тим смо кубурили деценијама. Ја не би рекао да је то од јуче проблем. Не кривим ни претходну владу за то. То је један феномен који је трајао дуго времена. Ми желимо да прекинемо једну такву праксу – управо са мјерама које смо представили влади. Тиме ми продубљујемо пореску основицу, приказујемо је реалним и самим тим можемо да опорезујемо много већи број људи. С друге стране, оваквим мјерама подстичемо и запошљавање јер су послодавци ти који ће много лаганије ући у процес запошљавања, знајући да намети на рад нису на оном нивоу као раније. Значи то је неко смањење од око 40 до 50 одсто зависно о коликој заради је ријеч, али је то значајно смањење. Доводи нас на ниво Швајцарске – међу најнижим у Европи и тиме шаљемо сигнал за једно агресивно запошљавање наших људи у Црној Гори.
Црна Гора: Влада, синдикати и послодавци усагласили програм економских реформи “Европа сад”
Уводимо низ других ствари - као што су акцизе, које смо већ предлагали, на нездраве прозводе. Нажалост, Скупштина их није разматрала због бојкота појединих чланова већине. Због тога су те акцизе на чекању и сигурно ће допунити један добар дио. Те акцизе су логичан слијед укидања здравственог осигурања радника у Црној Гори. Ви имате једну апсурдну ситуацију гдје радници - који су можда четвртина становништва Црне Горе - плаћају здравствено осигурање, а корисници су сви људи у Црној Гори. То не постоји нигдје у свијету. Ми смо зато укинули то здравствено осигурање за раднике. Лјуде који претјерано користе нездраве производе и који су статистички речено највјероватнији корисници здравствених услуга у будућности, њих ћемо индиректно да опорезујемо тако што ћемо опорезовати алкохол, цигарете, друге дуванске производе...То је једна мјера која ће сигурно да допринесе. Имамо велику реформу у играма на срећу. То нас већ одавно чека. Имамо низ других малих закона. Израчунали смо да ће ефекат на буџет бити минималан, испод један посто БДП-а, око 30 милиона еура на годишњем нивоу. То је за овако један велики корак апсолутно ништа за Црну Гору.
Глас Америке: Како ће ваш план утицати на мала и средња предузећа?
Спајић: Из привреде је првенствени захтјев за очувањем младих људи у Црној Гори. Они највише брину због тога. Кад се ковид криза разријеши, сви очекују процес одсељавања младих људи. Ти млади људи када одлуче да ће да иду на Запад и кад крену да уче језике, да се припремају да путују, да траже конекције, њих Црна Гора више не интересује. Они не траже запослење у Црној Гори, не желе да напредују на послу који тренутно обављају. Ми желимо да њихов фокус вратимо на Црну Гору, да вратимо на послодавце пред њима, да им кажемо: тражите срећу у својој домовини. И то је кључна порука коју му шаљемо. И послодавци су презадовољни том поруком. Иако је за њих то можда био изненађујући процес, они са пуном подршком стоје иза нашх мјера јер схватају да ће без оваквог једног потеза наши млади отићи из Црне Горе и нећемо имати радну снагу, чак да их плаћамо хиљаду еура.
Глас Америке: А да ли ће предузећа финансијски трпјети више због повећања зарада?
Спајић: Из разговора сам убијеђен да велика већина неће трпјети неке дугорочне посљедице. Наравно, краткорочно увијек имате неке посљедице послије примјена неких мјера - пореских или других регулативних. Међутим, убијеђен сам да ће ове мјере имати јако позитиван ефекат на привреду и да ће генерисати запослење. На папиру ви имате велику незапосленост, али имате свједочанства привредника који не могу да нађу радну снагу. И то је једна дискрепанца која у Црној Гори постоји већ неко вријеме и мислим да ће бити све гора. Тако да је наша интенција да задржимо младе људе у Црној Гори, да се обучавају и да имају фокус према Црној Гори. Они су можда физички ту, али су ментално у некој Нјемачкој, Луксембургу, Вашингтону. То је највећи проблем Црне Горе. И нико томе не прича. Не размишља о томе. Мислим да сви у Црној Гори треба да се фокусирају на такве теме.
Глас Америке: Поједини посланици Демократског фронта критиковали су мјере предложене у плану "Европа сад". Да ли имате довољно гласова за усвајање предложеног у Скупштини?
Спајић: Пошто се те мјере заснивају на промјени пар закона, потребна је подршка Скупштине. Опозиција је наравно ту да увијек буде против оног што влада ради, али имали смо неке гласове из скупштинске већине који су изразили неке врсте забринутости. Ја примарно говорим о људима који су парламентарци. Ја сам већ у интензивним разговорима са тим људима, мислим да идемо у јако добром правцу. Оптимиста сам. Они то помало вежу и за неке друге политичке теме као што је реконструкција владе - хоће ли се десити или не, али што се тиче ове мјере мислим да у бити нико није против њих.
Глас Америке: У Црној Гори расту цијене горива, а са тим и осталих производа. Како планирате да помогнете грађанима да поднесу те додатне трошкове?
Спајић: Са повећањем плата о којим ми причамо, са 250 на 450 еура - за већину људи ће повећање бити у просјеку од 100, 150 еура - са тим повећањем ви амортизујете сва могућа повећања и цијена и горива.
Глас Америке: А како ћете то краткорочно то да ријешите?
Спајић: Та повећања ће бити већ у јануару, то ступа на снагу већ за два три мјесеца. Ја возим и свјестан сам повећања горива, трошим 60, 70, 80 еура мјесечно. Свако повећање акцизе - два, три цента - сигурно утиче на цијену. Али вам је то на мјесечном нивоу додатних 3, 5, 10, 15 еура. Ми подижемо плате 100, 150 еура. Ја се слажем да је то један од проблема и већ смо као влада ушли у један компликован процес. Министарство капиталних инвестиција већ води то неко вријеме. То је премјеревање колико ми у ствари горива прометујемо у Црној Гори. Ми не знамо. Наслиједили смо тај један систем који је порозан и гдје је шверцовање горива врло једноставно. Морамо да уведемо хемијске акцизне маркице односно маркирање горива да би смо тачно знали колико се горива прометује. Када се то деси, биће много
