Криминални обрачуни црногорских кланова „шкаљарског” и „кавачког”, у којима је од 2015. године страдало више од 50 мушкараца, изискују озбиљну организацију набавке оружја и експлозива који се користе за ликвидације жртава. Оно што је посебно важно и једном и другом клану јесте да сакрије трагове одакле је оружје набављено, као и ко је посредник, а ко главни извор. Сумња се да црногорски криминалци набављају илегално оружје из „непресушних” извора, најчешће из Албаније, Србије и са Косова.
Истраживање о малокалибарском наоружању показује да су 2017. године Црна Гора и Србија, свака са по 39,1 комада оружја на 100 становника, рангиране на трећем у свијету и на првом мјесту у Европи по броју оружја у цивилном посједу.
- Југоисточна Европа засићена је оружјем преосталим из ратова у бившој Југославији, грађанских немира у Албанији 1997. године, и оним коришћеним на Косову 1999. и у Сјеверној Македонији 2001. године. Према процјенама УН-а и Европола, постоји више од три милиона илегалног оружја у шест земаља Западног Балкана и Хрватској. Оружје се такође наставља производити у региону, укључујући противтенковско оружје, експлозиве, минобацаче, ручне ракетне бацаче и лаке противавионске топове углавном за извоз. Укупно, Србија и Црна Гора биљеже 39,1 комада оружја (легалног и илегалног) на 100 становника- наводе из Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминала.
Према њиховим подацима, просјечна цијена оружја у земљама Западног Балкана креће се од 10 еура за ручну бомбу до 150-400 еура за пиштољ. Према ранијим конзервативним процјенама УН и ЕУРОПОЛА, као и регионалних експерата, више од три милиона комада незаконитог оружја налази се у шест земаља западног Балкана, укључујући и Хрватску. То је просјек од 30, легално и илегално, комада оружја на 100 становника.
- Полуаутоматске пушке коштају између 150 и 300 еура, док су аутоматске пушке око 200 до 400 еура. Експлозиви са Западног Балкана могу се наћи и на црном тржишту: пластични експлозив Ц4 кошта између 1.500 и 4.000 еура по килограму. Већина тог оружја је сакривена у кућама људи, доступна на црном тржишту или у посједу криминалаца. Међутим, важно је напоменути да оружје не користе само криминалне групе унутар региона, већ се кријумчари и широм Европе, често од стране група које се такође баве трговином другом илегалном робом. Оно такође завршава у рукама терориста.Ове прекограничне трансакције стварају повезане ИФФ-е-наводе из ГИ.
Организовани криминал на Западном Балкану централизован је на кључним жариштима, која су обично мјеста економске рањивости и слабе управе. Жаришта се такође налазе дуж кључних транзитних рута, лука, аеродрома, аеродромских писта и зона слободне трговине.
- Обим пословања такође сугерише висок ниво софистицираности и сарадње са логистичким компанијама. Већина илегалне робе креће се у камионима, бродовима или аутобусима легалних компанија. Неки од ових терета такође захтјевају значајан складишни простор и објекте, на примјер за резање и препакивање дувана и дроге или складиштење фалсификоване одјеће прије него што се испоручи на коначно одредиште- наводе у извјештају из ГИ (аутори Kristina Amerhauser и Robin Cartwright).
ЕУРОПОЛ је недавно објавио да је 1.534 комада ватреног оружја заплењено је у међународној операцији за спровођење закона усмереној на илегалну трговину конвертованим алармним и гасним оружјем. У овој акцији учествовала је и Црна Гора.
- Ови пиштољи за испаљивање празном бојом постали су оружје избора за криминалце јер се лако могу конвертовати за испуштање бојеве муниције. Вјерује се да је такво ватрено оружје коришћено за убиство холандског криминалистичког репортера убијеног у Амстердаму у јулу прошле године. Ову операцију, познату као Conversus, водила је румунска национална полиција (Politia Romana) у оквиру Европске мултидисциплинарне платформе против криминалних пријетњи (EMPACT). Усредсређена је на недељу акције коју је координирао Еуропол између 13. и 17. децембра 2021. и укључивала је спровођење закона из 24 земље, поред Евроџаста и Европске комисије- саопштили су из ЕУРОПОЛА.