Од 2015. године балканска рута постала је кључни миграциони канал у Западну Европу. Иако су у почетку многи мигранти могли проћи уз неколико граничних ограничења унутар региона, повећана пажња на границама, укључујући изградњу граничних ограда и заштитне мјере против ковид-19, створила је уносно тржиште за кријумчарење миграната. Црна Гора и земље западног Балкана једно су од врло битних и честих одредишта за мигранте, али и рута која је један корак ближе остварењу њиховог циља.
Земље широм свијета биле су затвориле вањске границе у настојању да контролишу и зауставе ширење вируса корона. У тим околностима, како су раније указали из Еуропола, криминалци проналазе нове начине злоупотребе илегалних миграната који желе да уђу у европске земље или да путују по Европи, као и жртава у радним или сексуалним искоришћавањима.
Према овогодишњој аналаизи Глобалне иницијативе против транснационалног криминала, услуге кријумчарења људи се такође нуде унутар Западног Балкана, посебно на сјеверу на границама са ЕУ. Тамо се услуге кријумчарења обично нуде на одређеним “пригушницама”, као што је Унско-сански кантон у Босни и Херцеговини (прелаз у Хрватску) или сјеверна граница Србије (прелаз у Мађарску и Румунију), које је посебно тешко проћи.
- Недавни извјештај ГИ-ТОЦ-а процјењује да се само у 2020. години вриједност тржишта кријумчарења миграната кретала између 7 и 10,5 милиона еура за прелаз из Босне и Херцеговине у ЕУ и између 8,5 и 10,5 милиона еура између Србије и Мађарске и Румуније. Када се истражује кријумчарење миграната дуж балканске руте, Црној Гори се обично посвећује мало пажње. Иако Западна мигрантска рута пролази директно кроз државу, постоје само два центра прихвата миграната (у Божају и Спужу), а интервјуисани мигранти изјавили су да настоје да се што брже крећу према сјеверу. Према подацима UNHCR-u, у Црној Гори је у новембру 2020. године било присутно 2.898 миграната - наводе из Глобалне иницијативе.
Мигранти обично улазе у Црну Гору на југу из Албаније и често се крећу директно према Пљевљима уз помоћ кријумчара или у аутономним групама. То може укључивати вожњу аутобусом од Божаја до Подгорице, такси путовања од Подгорице до Пљевља или сличне опције.
Одатле настављају у Босну и Херцеговину или Србију. У зависности од потребне услуге кријумчарења и софистицираности (и претпостављеној стопи успјешности) кријумчарске мреже, овај дио путовања може коштати између 150 и 5.000 еура по особи. Прелаз Јадрана из Црне Горе директно у Италију бродом знатно је скупљи. Укупно тржиште кријумчарења миграната за Црну Гору процјењено је на око 2 милиона еура у 2020. години.
- За разлику од 2015. године, недавни интервјуи показују да мигранти више не носе велике количине новца због страха од пљачке. Они плаћају кријумчарима средствима која шаљу или повлаче из механизама за брзи пренос новца након што стигну на договорено одредиште. Ниске стопе откривања и кривичног прогона подстичу учешће обичних грађана у пословима кријумчарења, што додатно нарушава локалну економију - наводе из Глобалне иницијативе.
