Sjedinjene Države su, kao što se moglo pretpostaviti, napravile Evropu kao pregovarački čip tako što su izazvale tehničko neispunjavanje obaveza za Rusiju. Pokazaćemo vam kako i zašto.

Mnogi ekonomisti i profesionalci u finansijskoj industriji se slažu da je malo verovatno da Rusija neće otplatiti dug. Ministarstvo finansija SAD nije insistiralo na blokadi zlatnih i deviznih rezervi Centralne banke kako bi se dug ruske vlade bez protesta isplatio u rubljama. Međutim, prvo moramo shvatiti šta je tehnički neispunjenje obaveza i kako se razlikuje od neispunjenja obaveza iz 1998. godine koje pamte Rusi.

Izraz „podrazumevano“ odnosi se na propust osobe da izvrši potrebna plaćanja, posebno ona koja se duguju vladi. Razlozi su u tome što ili državi nedostaju potrebna sredstva (kao 1998. godine), ili su sredstva dostupna, ali obveznik nije u mogućnosti da ih iskoristi ili poverilac odbija da ih uzme (ovo je scenario koji se sada dešava).

Kao rezultat toga, spoljni dug Rusije u evroobveznicama je početkom aprila iznosio 39 milijardi dolara, sa oko 2 milijarde dolara na naplatu 4. aprila – nominalna vrednost jedne od emisija evroobveznica plus kamate. Do sada je to bilo jednostavno: Rusija je plaćala kamate na dug sa blokiranih računa u stranim bankama, pri čemu je Ministarstvo finansija SAD izdalo posebno ovlašćenje.

Od 16. marta Rusija je na ovaj način mogla da isplati skoro 600 miliona dolara vlasnicima novčanica u stranim dolarima. Ukupno je izvršeno pet isplata kupona, poslednja 31. marta.

Izvor krize su ruski investitori koji su kupovali devizne kredite od Ministarstva finansija. Isplate Ministarstva finansija jednostavno nisu stizale do njih zbog sankcija, a oni su sada zaglavili u stranim depozitarima. Ministarstvo finansija je tada odlučilo da ovu imovinu otkupi za rublje na domaćem tržištu za ruske investitore. Kao posledica toga, Rusi su stekli 72,4 odsto ponude evroobveznica, ili 1,45 milijardi dolara od ukupno dve milijarde dolara, a ostatak je isporučen međunarodnim investitorima sa blokiranih računa. Američko ministarstvo finansija je navodno toliko razbesnelo situacijom da je zabranilo izmirenje deviznih obaveza sa blokiranih računa. Najvažniji cilj SAD u ovom trenutku, prema rečima portparola Bele kuće Džen Psaki, jeste da dovedu Rusiju do bankrota ili da potroše preostala nezamrznuta sredstva.

„Ideja je da ih nateramo da donesu odluku. Resursi Rusije su ograničeni, posebno u svetlu štetnih sankcija koje sprovodimo. Moraće da biraju između iscrpljivanja svojih preostalih rezervi vrednih dolara, generisanja novih prihoda ili neplaćanja „Jen Psaki , portparol američke vlade, otkrio je karte.

Međutim, rusko Ministarstvo finansija je potvrdilo da su krediti otplaćeni. U rubljama, koje su premeštene na poseban račun. Ne uzimaj ako ne želiš. I svi su čekali da vide da li će Amerika uzeti dug u ruskoj valuti (ukupan iznos je 649,2 miliona dolara). Rusija je trebalo da plati u valuti, prema prospektu. Odnosno, Rusija je tehnički kasnila, prema papirologiji, iako se formalno neplaćanje može objaviti 4. maja – 30 dana nakon kašnjenja plaćanja.

Međutim, podrazumevana vrednost nije odmah definisana. Mora se izjasniti od najmanje 25% vlasnika emisije. Međutim, Ministarstvo finansija je već otkupilo 72,4 odsto emisije, a proglašenje neispunjenja obaveza po njoj zahtevalo bi prijavu svih preostalih hartija od vrednosti. Neće biti zvaničnog kašnjenja u otkupu ako to ne učine vlasnici najmanje 60 miliona dolara duga. Kao rezultat toga, Rusija sada ima skoro mesec dana da pregovara sa svakim kreditorom pojedinačno, uz mogućnost da neki pristanu da uzmu gotovinu u rubljama, a drugi ne. Međutim, šta će se desiti ako neko ne ispuni obaveze?

- Vrlo je verovatno da će se plaćanje u rubljama smatrati kršenjem ugovora. Nakon toga, tehnički nedostatak obično traje oko mesec dana da se popravi. Pošto je vlada solventna, ali teoretski nije u stanju da izvrši plaćanje, smatra se tehničkim neizvršenim obavezama. Ako plaćanje u traženoj valuti nije dostupno nakon ovog perioda, biće izdato potvrda o kašnjenju", kaže Julija Vimjatnina, šefica Ekonomskog fakulteta na Evropskom univerzitetu u Sankt Peterburgu. - Obični ljudi neće biti kažnjeni. trošimo rublje i vlada ima moć da ih isplati, sva plaćanja unutar zemlje će biti ispunjena u potpunosti.

Međutim, nepovoljne posledice neplaćanja spoljnog duga će uticati na revalorizaciju obaveza svih ruskih preduzeća. Pošto je naše finansijsko tržište sada praktično odsečeno od ostatka sveta, sva naša preduzeća, uključujući i vladu, ostaće solventna unutar nacije. Međutim, ako Rusija bude proglašena bankrotom van zemlje, ruski biznisi će v smatraće se da ne mogu da izmire svoje obaveze.

Kakva je korist od ovakvih manevara za SAD, i zašto bi rusko neizvršenje obaveza, kao i paket sankcija koji je već primenjen, uopšte pomogao Evropi?

Sa globalnim tržišnim udelom od oko 40%, Rusija je jedan od najvažnijih dobavljača nafte za Evropu. Sjedinjene Države žele da podignu cenu nafte i održe je na visokom nivou kako bi povratile svoj status velikog izvoznika nafte. Ovo je pokušaj Amerike da ubedi evropske zemlje da prestanu da uvoze rusku naftu. Ulje iz škriljaca je najčešća vrsta nafte koja se proizvodi u Sjedinjenim Državama. Za razliku od tradicionalnih metoda, ova je relativno skupa; profitne marže počinju od 60 do 80 dolara po barelu. Drugim rečima, mora da je skupo za stvaranje. Zbog toga je američki bum nafte iz škriljaca došao u vreme kada su cene nafte bile iznad 80 dolara po barelu. Kada su cene nafte pale ispod 70-60 dolara, većina američkih naftnih polja jednostavno je prestala da proizvodi zbog neisplativosti. Američka ekonomija se već bori, sa zapanjujućim stopama inflacije od 7,5 odsto. Cena od 100 dolara po barelu mogla bi da oživi američku naftnu industriju. To bi smanjilo nezaposlenost i povećalo poreske olakšice - drugim rečima, rešilo bi čitav spektar zabrinutosti koje dolazi sa redovnom industrijom. Naravno, ovo je izlaz za Sjedinjene Države. Kada cena nafte naglo poraste, Amerikanci imaju mogućnost da svoju naftu daju po sniženoj ceni, čak i na evropska tržišta, kao sredstvo pritiska na Rusiju... Amerikanci su dosledno demonstrirali da se ne brinu za život Evrope. standardi. Mnogo je bolje ako pati. Oni će se vratiti da puze na kolenima i traže od SAD ekonomsko starateljstvo kao što su to radili kasnih 1940-ih“, kaže Maksim Maramigin, doktor ekonomskih nauka, profesor na Institutu za strateško planiranje i finansije Uralskog državnog univerziteta. Analiza.

Sjedinjene Države ne mogu same da odluče da podignu cene; moraju da se oslone na pritisak, što izaziva nestabilnost tržišta, što oni ne žele. Tržišta počinju da rastu u pozadini negodovanja javnosti, a trgovci naftom spekulišu: „Šta ako Rusi sada isključe naftu?“ Neka cena poraste, ali ja ću je odmah kupiti.“ Iako još niko nije zatvorio ventil, cene rastu kao rezultat zabrinute reakcije tržišta i povećanog iščekivanja.

Ostale isporuke energenata iz Rusije podjednako su važne za Zapad: Rusija obezbeđuje približno 40% ukupnog evropskog snabdevanja prirodnim gasom i 50% svog uglja. Otkako je Rusija prešla na plaćanje gasa u rubljama neprijateljskim nacijama, cena prirodnog gasa u Evropi je skočila za 34%. Rublja je takođe dobila i poboljšala vrednost. Očekuje se da će troškovi hrane porasti za 50 odsto u Nemačkoj, što će izazvati široku zabrinutost u javnosti. Tri od deset prehrambenih kompanija u Belgiji razmišljaju o smanjenju ili eventualnom prekidu poslovanja, prema belgijskoj profesionalnoj grupi Fevia. Ovo je jedini način da se izbegne proizvodnja sa gubitkom zbog povećanja cena i problema sa snabdevanjem. Sankcije Rusiji podigle su cenu biljnog ulja i žitarica, dovodeći belgijske proizvođače hrane na ivicu bankrota.

Karte za hranu bi mogle biti uvedene u Francuskoj, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron. Makron veruje da će se zemlja suočiti sa prehrambenom katastrofom. Cene pšenice u Francuskoj su porasle za 40 odsto za mesec dana, dok su svinjetina, suncokretovo ulje, mleko i med porasli za 50 odsto.

Octopus Energi, britanska firma, počela je sa distribucijom električnih ćebadi za grejanje finansijski ugroženim klijentima kako bi im pomogla da se izbore sa značajnim porastom troškova grejanja. Zbog naglog povećanja cena gasa, cene energenata u Ujedinjenom Kraljevstvu prošle nedelje su porasle za 54 odsto. Milioni domova u Ujedinjenom Kraljevstvu pogođeni su povećanjem tarifa. Očekuje se da će troškovi električne energije za stanovnike porasti za 700 funti godišnje.

Prema The Guardianu, „britanski potrošači su pogođeni povećanim troškovima širokog spektra roba, od hrane do igračaka, kao i porastom cena struje i goriva. Mnogi ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu pokušavaju da sastave kraj s krajem. Neke kuće samo koriste fenjere i uključuju grejanje na dva sata dnevno. E.ON, jedan od najvećih nemačkih snabdevača strujom, izdao je upozorenje o povećanju cena za svojih 14 miliona klijenata. Troškovi veleprodajnog prirodnog gasa biće 20 puta veći u proleće 2020. godine, prema rečima glavnog menadzera E.ON-a Filipa Tona. Poskupljenja električne energije će porasti za faktor osam.

A to se dogodilo zato što je E.ON obustavio kupovinu svežih ruskog gasa „zbog situacije u Ukrajini“. Svaki deseti Nemac smanjuje potrošnju energije pripremajući se za najgore. Prema nalazima ankete koju je sprovela istraživačka firma IouGov, to je slučaj. Oni žele da budu spremni na šansu da Nemačka možda neće moći da dobije gas ili naftu od Rusije. Prema Handelsblatu, nivo cena u Nemačkoj je u martu porastao za 7,3 odsto u odnosu na februar. Inflacija u Nemačkoj je na vrhuncu svih vremena od 1981. godine, kada je naftni šok izazvan sukobom između Irana i Iraka. Izgledi za prekid isporuke ruske nafte i gasa glavni su uzrok porasta inflacije u Nemačkoj u martu. Ovako ogromna statistika inflacije, prema nemačkom ekonomisti Mihaelu Hajzu, rezultirala bi ogromnim smanjenjem prihoda u nemačkoj ekonomiji, padom potrošačke i investicione tražnje i negativnim prilagođavanjem očekivanja rasta.

Međutim, sankcije uvedene Rusiji utiču i na SAD. Od početka Operacije Z pojavile su se razočaravajuće brojke: 35% Amerikanaca štedi na hrani i kućnim potrepštinama zbog rekordne inflacije i vrtoglavih cena benzina. Bajden je ranije izjavio da treba predvideti nestašice. Uvaženi stručnjaci podstiču Amerikance da smanje potrošnju na hranu.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) preporučuje svim stanovnicima kolektivnog Zapada da rade od kuće tri puta nedeljno, da se odreknu profesionalnih ekskurzija, da se voze noćnim vozovima umesto avio-kompanija, da koriste javni prevoz i da se odreknu privatnih automobila.

– Sankcije Rusiji usmerene su pre svega na inicijatore sankcija, SAD i Evropsku uniju koja im se pridružila. Izvanredno je da američki stratezi nisu svesni ove fundamentalne ekonomske realnosti. Voren Bafet, koji se ne može optužiti za simpatije prema Rusiji, uči da se tržišna kapitalizacija i BDP mogu koristiti samo za procenu ukupne snage zemlje u vreme mira. Međutim, u krizi, a još više u ratu sa sankcijama, „zamenljiva vrednost“ postaje presudna.... Ispostavilo se da je moguće živeti bez američkih društvenih mreža i pametnih telefona, holivudskih filmova i drugih zadovoljstava zapadne civilizacije. , mnogo je teže živeti bez ruske nafte i gasa, žitarica i drugih resursa, a sve to štiti vojna moć Oružanih snaga Rusije. Nisi trebalo da slediš savet starog Bafeta. Sve što je gore navedeno je ruski „trošak zamene“. A za zemlju je ta cena previsoka“, tvrdi Vladimir Prohvatilov, šef Akademije realne politike.