Пчеларством се бави већ двије деценије. Тренутно има 30-так кошница на двије локације. Мирко Вуковић из Бара је 1977. године из Бијелог Поља дошао у Бар, изградио кућу на чувеној барској Маџарици, на ушћу ријеке Жељезнице у море и формирао породицу. Пензију је зарадио као крановођа у Луци Бар.
Нема тога што Мирко није засадио на својој окућници. Између осталог и 40 сорти грожђа, затим има рани кромпир који има три рода, парадајз, раштан и разно друго воће и поврће.
Након пензионисања, Мирко је заволио пчеларство. Како истиче, имао је сјајног учитеља, пчелара Милана Исидоровића, који данас на жалост није међу живима. Напомиње да се мора пратити пчеларска литература, присуствовати предавањима и размјењивати искуства, али и пролити пуно зноја да би се дошло до жељене количине меда.
- Размјена искустава је јако добра, и то никако не треба занемарити. Многи пчелари практичари су права енциклопедија знања, само што они то не преносе писаном ријечју, што је права штета. Многе књиге, без обзира колико су скупе, ако пчелар има новца сигурно ће му много помоћи. Моја девиза је да књига никад није скупа ако сте у њој нашли барем једну ствар коју нисте знали. Међутим, има и случајева гдје ради "преписивачка школа", и у тим књигама ћете наћи штура објашњења или нешто "већ виђено" - напомиње Мирко.
Прву кошницу добио је од зета и сестре. Пчеле држи код куће, а дио у насељу Горњи Шушањ.
- Био сам неук када су пчеле у питању, и Исидоровић ми је пуно помагао. И данашњи предсједник нашег друштва Милан Челебић је диван човјек, којем се ми пчелари за све што треба обраћамо. Ја сам често свих ових 20 година колико сам у пчеларству ишао на састанке и размјењивао мишљења са пчеларима из општине. Сматрам да је то добро, и да се на тај начин стичу нова исксутва. Наше Друштво у општини је добро организовано, могу рећи међу најбољима у Црној Гори - каже Мирко, и додаје да је био дошао до 50 кошница, али да му је лани помрло око 16 комада.
- Истина, то се десило мојом грешком. Ишао сам на предавања, слушао разне стручњаке, и покушао сам еколошки третман друштава да не буду баш хемијским средствима третиране. Међутим, није се могло, није било онако како сам мислио. Пчеле су зазимиле, а у прољеће нисам имао што да видим. Сад имам око 30 друштава. Један дио држим у насељу Шушањ, а други једно десетак кошница код куће. На обије локације је добар избор и разноврсна паша. За пчеле много значи хигијена, као и да се правилно формира пчелињак, да је у завјетрини и да није на вјетрометини. Пчела не трпи вјетар никако, потребно је да тамо гдје пчела излази огрије их оно прво сунце, и да су им јако топла леђа. Морају да имају добру воду, да је чиста и да је стајаћа. Пошто сам у близини мора, примјетио сам да хоће да иду на камење јер им треба со и јод. У почетку ми је то било чудно, али сам касније сазнао да то пчели треба због легла, те да со користи и кад се врши прихрана. Потребно је у сваку прехарну ставити 20-30 грама соли, јер је то много добро за организам и за пробавне органе.
Мирко каже да је задовољан приносима и квалитетом меда. Посебно су били добри приноси прије три године, а прошле године извадио је око 100 кила квалитеног меда.
- Цијели наш град је медоносан, нема воћке које нема, што је за похвалити службе које о томе брину. Треба знати како друштво формирати, јер ако је друштво јако, јака матица, они ће да доприносе. Са друге стране, можеш да имаш и 50 друштава, ако ти пола не ваља нема резултата - каже Мирко, и побраја шта ових дана ради у пчелињаку.
- Ових дана вршим прегледе пчела, и гдје фали храна додајем по једну погачу. Ускоро почињем да чистим подњаче, тамо гдје има мртвих пчела, гдје су слаба друштва. До два ипо рама може пчела да опстане, а ако је испод тога потребно је одрадити преспајање и добије се добро друштво. Мора се имати у виду да је пчелу неопходно утоплити и обезбједити довољно хране - каже он, и додаје да свако ко жели озбиљно да се бави пчеларством мора да зна да за њега има посла током цијеле године.
